Ima mnogo trnja, ali tu su i ruže: Životna priča Petra Iljiča Čajkovskog

Sjajni kompozitor nije bio srećan čovjek. Rastrzanost izmedju intimnih razočarenja i osjetljivosti, koja je prerastala u bolest, došla je do izražaja u njegovim najboljim kompozicijama.

Ima mnogo trnja, ali tu su i ruže: Životna priča Petra Iljiča Čajkovskog

Oko života i rada ovog plodonosnog kompozitora ispredale su se razne priče.

piše: Ilijana Božić

Pričalo se da se borio sa depresijom i suicidnim mislima, da je bio homoseksualac i čak nekoliko puta u ljubavnim vezama sa svojim bliskim rodjacima. Vodio je život sakriven od drugih, nije mnogo pričao o sebi, njegove kompozicije danas su svjedoci i čuvari svega onoga što je bio Čajkovski. Komponovao je najčešće noću, pio crno vino i gorko plakao. Veliki broj njegovih kompozicija pripada instrumentalnim formama karakterističnim za zapadnu muziku (simfonije, svita, koncerti, kvarteti). Stoga su mu pripisivali da je zapadnjak. Međutim, njegova muzika je duboko ruska i inspiracijom i osjećanjem.

Odrastao sam daleko od grada i od najranijeg detinjstva bio sam obuzet neizrecivom lepotom karakterističnih crta ruske narodne muzike. Strastveno volim ruski element u svim njegovim vidovima. Rus sam u potpunom smislu te reči.

Tako je govorio Čajkovski. Njegove melodije su emotivne i sugestivne.

Djetinjstvo

Iz ranog kompozitorovog djetinjstva seže velika ljubav prema Mocartu. U to doba postao je jako vezan za guvernantu Fani Dirbah, koju će pred kraj života posjetiti u Švajcarskoj, čime će donekle podstaknuti nastanak Šeste simfonije. Njegova guvernanta Fani nazvala ga je staklenim djetetom jer je bio veoma osjetljiv i nedovoljno pripremljen za životne izazove.

Porodicu Čajkovski činili su stariji brat Nikolaj, potom Petar, sestra Aleksandra, te braća Ipolit i blizanci Anatolij i Modest. Čajkovski je bio izuzetno privržen sestri Aleksandri, kao i Modestu i Anatoliju sa kojima je održavao posebno prisne odnose. U posljednjim godinama života njegov miljenik bio je sin njegove sestre Aleksandre, Vladimir Davidov. Smatra se da u porodici Čajkovski, u njenoj povišenoj emotivnosti, treba tražiti porodično-erotsku dimenziju života Čajkovskog, koja je imala snažnu, iako platonsku, incestuoznu notu. Čajkovski je teško podnio smrt sestre Aleksandre, koja je umrla od kolere. Za njega je to bio traumatičan događaj koji će se odraziti na njegov kasniji život.

Modest Čajkoviski

Život u Moskvi

Carsku školu Čajkovski je pohađao od 1852. do 1859. godine. O ovom periodu postoje razni izvori od samog kompozitora, preko biografije njegovog brata Modesta, do svjedočanstva prijatelja. Te godine su doba prvih ljubavi, otkrića sopstvene seksualnosti i stvaranja prijateljstava koje će njegovati tokom života. Jedno takvo prijateljstvo bilo je sa pjesnikom Aleksejem Apuhtinom. Najvažnija romantična epizoda tih godina bila je opsesivna vezanost za Sergeja Kirejeva, kome je posvetio jednu od svojih prvih pjesama. Modest Čajkovski zapisao je da je ovo bila jedna od najčistijih ljubavnih epizoda, te da bez ovog iskustva kompozitor ne bi mogao da napiše svoje najljepše stranice u uvertiri Romeo i Julija, simfonijsku poemu Frančeska de Rimini, kao ni slavnu scenu Tatjaninog pisma Onjeginu, dvadeset godna kasnije. Po Modestu ova nemoguća ljubav dovela je do toga da Petar Čajkovski idealizuje Kirejeva i da ga uzvišeno voli.

Petar Iljič Čajkovski briljantno je završio Konzervatorijum u Petrogradu. Potom je počeo da radi kao profesor teoretskih predmeta na tek osnovanom Moskovskom konzervatorijumu. Tokom desetogodišnjeg rada na konzervatorijumu komponuje veliki broj pjesama, prve simfonije, kvartete itd. Objavljuje udžbenike harmonije, o svakom značajnom muzičkom događaju piše prikaze u štampi. Konzervatorijum u Moskvi vodio je Nikolaj Rubinštajn. Mladi kompozitor dobio je sobu u Rubinštajnovom stanu, a ovaj ga je upoznao sa svojim krugom prijatelja muzičara, pisaca i izdavača. To je period u kojem je nastala njegova Prva simfonija Zimsko sanjarenje i opera Vojvoda koja je privukla pažnju petrogradskih kompozitora okupljenih u kružok poznat pod nazivom Ruska petorka. Kompozitor je u Moskvi njegovao prijateljstvo sa Vladimirom Šilovskim koji je u to doba bio adolescent jako talentovan za muziku. Uzeo ga je pod svoje okrilje i bio njegov mentor. Njemu će se okrenuti kada propadnu zaruke sa Dezire Arto.

Dezire Arto i Čajkovski

Godine 1868. Moskva je slavila primadonu francuske opere Dezire Arto. Čajkovski je vjerovao da se zaljubio u nju. Često su razgovarali o muzici. Zamolila ga je da joj preradi operu Crni domino u kojoj je pjevala. Čajkovski je to učinio i to baš onako kako je to ona željela. Svoju romansu Opus 5 posvetio je upravo njoj. Čajkovski je izgleda želio da udovolji ocu, da se oženi, ali je isto tako naivno vjerovao da će moći da živi heteroseksualni život. U njegovim pismima bratu Modestu jasno je da je imao nepovoljan pogled na homoseksualnost u društvenom smislu, te da mu je bilo stalo da ga ne okružuju glasine uskogrudog građanskog morala. Najvjerovatnije da je Dezire Arto, sama ili pod uticajem nekoga iz njenog društva, upravo zbog toga ostavila Čajkovskog i udala se za drugog čovjeka. U proljeće 1870. godine, ubrzo nakon svog tridesetog rodjendana, Čajkovski piše o svojim osjećanjima ovako:

Sedim pokraj otvorenog prozora (u četiri ujutru) i udišem divan vazduh prolećnog jutra…Život je i dalje dobar, i vredan je življenja u majsko jutro… Život je lep uprkos svemu! A to „sve“ uključuje sledeće: 1. Bolest; Postajem sve slabiji, i moji nervi se raspadaju; 2. Konzervatorijum me sabotira; Sve sam ubeđeniji da sam potpuno neodgovarajući da predajem teoriju muzike; 3. Materijalno stanje mi je loše; 4. Sumnjičav sam da li će „Udina“(opera) biti izvedena. Čuo sam da će me možda odbaciti.

Ukratko ima mnogo trnja, ali tu su i ruže.

Zaštitnica i prijateljica Nadežda Filaretovna fon Mek

Direktor konzervatorijuma Nikolaj Rubinštajn, u želji da Čajkovskom stvori što više uslova za stvaralački rad, odlazi bogatoj spahinici, poznatoj meceni umjetnosti Nadeždi fon Mek, sa željom da je upozna sa stvaralaštvom svog talentovanog profesora Čajkovskog. Čajkovski sa Nadeždom fon Mek dopisivanje započinje u decembru 1876. godine. To dopisivanje trajaće narednih četrnaest godina. Melodična i emotivna muzika Čajkovskog lako je našla put do osjećanja Fon Mekove. Ona mu je ovako pisala: Uz vašu muziku lakše se i prijatnije živi! Od tog trenutka pa do kraja života Čajkovski više neće imati nikakvih materijalnih briga. Oslobođen svih obaveza, on je mogao nesmetano da stvara. Tada nastaju remek-djela njegove muzike. Četvrta simfonija, posvećena Nadeždi fon Mek mom najboljem prijatelju, Peta simfonija koja u trećem stavu ima valcer, zatim simfonija Manfred inspirisana Bajronovom dramom, Šesta simfonija nastala pred smrt. Zahvaljujući Fon Mekovoj Čajkovski je postao prvi kompozitor koji se bavio profesionalno svojom umjetnošću u istoriji ruske muzike. Bila je njegova zaštitnica, pokroviteljka, intimna prijateljica i majčinska figura. Nikada se nisu sreli.

Najveća greška Petra Iljiča Čajkovskog

Odlučio sam da se oženim. To je neizbežno. Moram to da uradim, ne samo zbog sebe, već i zbog tebe i zbog Anatolija, Aleksandre i svih koje volim. Zbog tebe posebno! Ali ti isto Modest moraš o ovome ozbiljno da razmisliš. Homoseksualnost i pedagogija ne mogu da budu u harmoničnom odnosu jedno sa drugim.

Ovako je Petar Iljič Čajkovski pisao bratu Modestu 1876. godine. Čajkovski je zaista odlučio da se oženi, što je i učinio 6. jula 1877. godine. Supruga mu je postala Antonina Ivanovna Miljukova. Ova epizoda njegovog života je tragikomična, impulsivna i nepromišljena. Navodi se da su kompozitorovi biografi kao i brat Modest pokušali da prikažu kako je Antonina primorala Čajkovskog na brak. Međutim, po svemu sudeći, Antonina je bila žrtva kompozitorove ideje da je heteroseksualni odnos za njega potreban i moralan. Prije oog braka, Čajkovski je bio zaljubljen u studenta Konzervatorjuma Josifa Kotekta. Zapisuje da ga beskrajno voli. Od studenta se naglo odljubljuje, dobivši pismo, izjavu ljubavi od mlade studentkinje Antonine Miljukove. U pismima Čajkovski opisuje Antoninu kao ženu u koju nije zaljubljen. Šest nedjelja nakon vjenčanja dolazi do konačnog raspada braka, a izbezumljenom Čajkovskom u pomoć dolaze Nikolaj Rubinštajn i brat Anatolij Čajkovski. Kompozitor je tada bio na rubu nervnog sloma. Pričalo se da je jedno veče otišao na rijeku. Nadao se da će kupanjem u hladnoj vodi dobiti upalu pluća i umrijeti. Potpuno nesvjesnoj i zaljubljenoj Antonini objašnjavaju da je taj brak nemoguć. Braća odvode Čajkovskog na dug put po Evropi. Antonina Mljukova i Čajkovski se nikada nisu zvanično razveli, umrla je u duševnoj bolnici 1917. godine.

Osnovni motiv simfonije je život.

U narednom periodu Čajkovski se dosta seilo i putovao, da bi se skrasio u Majdanovu gdje će boraviti do kraja života. Čajkovski piše djela koja su mu omogućila slavu, uspjeh i dugo željeno priznanje u rodnoj zemlji. Balet Uspavana ljepotica donio mu je divljenje cara Aleksandra III i saradnju sa koreografom Marijusom Petipaom. Tih godina Nadežda fon Mek prekida komunikaciju sa Čajkovskim. Raskid je bio misteriozan kao i njihov odnos. Posljednjih godina završava nekoliko svojih remek djela: operu Pikova dama, balet Krcko Oraščić, Labudovo jezero, operu Jolanta, Petu i Šestu simfoniju. U privatnom smislu to je bio najstabilniji period u njegovom životu, posvećen rođaku Vladimiru Davidovu. Tinjajuća depresija, suočavanje sa smrću prijatelja i starenjem predstavljaju sjenu koja je neprestano pratila Petra Iljiča Čajkovskog. Simfonija br. 6 premijerno je izvedena oktobra 1894. godine u Sankt Petersburgu, pod dirigentskom palicom kompozitora. Nekoliko dana nakon toga umire Čajkovski. Karakteristično je da ova simfonija ima nočekivan kraj. Kroz prva dva dijela simfonije smjenjuju se melanholični tonovi sa veselim sekvencama, treći dio je maestralno komponovan u formi marša te su zbog toga tadašnji slušaoci smatrali da je kraj. Salom je odjekivao gromoglasan aplauz, a ljudi su poustajali. Međutim, simfonija nije bila završena. Počeo je da odjekuje četvrti dio simfonije, odzvanjajući u prostoru, završavajući se šokantnom tišinom. Kasnije je T.S.Eliot to objasnio riječima: To jeste način na koji svet nestaje- ne u prasku, već u cviljenju. Smatra se da ova simfonija prestavlja borbu između života i smrti, te da u toj borbi smrt trijumfuje.

Koliko se može iščitati iz izvještaja ljekara Čajkovski je umro od komplikacija nastalih poslije kolere, uremije prije svega. Kako se zarazio ovom bolešću spekuliše se sve do danas. Možda je Čajkovski popio čašu neprokuvane vode u inače uglednom restoranu. Možda je to bila posljedica seksualnog odnosa sa nekim predstavnikom nižeg sloja petrogradskog društva. Međutim, sve su to samo nagađanja. Kažu da je u bunilu, na samrti, vikao: Nadežda Filaretovna, Nadežda Filaretovna…

(Nezavisni.ba)

Podijelite nas :