Sportska porodica opštine Vlasenica dobiće uskoro još jednog člana – klub aikido samoodbrane, koji, kao sekcija, u ovom gradu postoji već drugu godinu.
Sekcijom rukovodi majstor ove borilačke veštine Rodoljub Stanišić, koji je prve korake u aikidu naučio u banjalučkom “Srpskom sokolu”, gde je naporno trenirao 6 godina kod trenera Miroljuba Jovičića, stekao majstorsko zvanje, a potom odlučio da znanje prenese i na svoje sugrađane.
Sekcija trenutno okuplja više od 30 aktivnih članova koji vežbaju tri puta sedmično u prostorijama Kulturnog centra Vlasenica, ističe Stanišić za Srnu.
– U ovom sportu strategija rada je takva da se u samom početku formira sekcija, pa usledi probni period dok se ne formira “kostur” ekipe i izaberu standardne postave u svim uzrastima, a potom sledi osnivanje kluba. Verujem da ćemo već u toku februara pokrenuti inicijativu, održati osnivačku skupštinu i registrovati klub – navodi Stanišić.
Rodoljub Stanišić ima svoju životnu strategiju. Iako je osoba sa ozbiljnim telesnim hendikepom, zbog kojeg se kreće uz pomoć invalidskih kolica, zahvaljujući ogromnoj volji i radu, Rodoljub je uspeo da dokaže i sebi i drugima da nijedan hendikep nije nepremostiv.
Bio je dugo aktivan u nevladinom sektoru, trenirao nekoliko godina košarku u kolicima u Košarkaškom klubu Bijeljina, glumio u lokalnom amaterskom pozorištu, a kao glumac-statista oprobao se i na filmu “Sveti Georgije ubiva aždahu”.
Košarku je napustio kada je upoznao draži borilačkih sportova i odlučio da se ozbiljnije posveti aikidu.
– Kada me pitaju – koja je najbolja borilačka veština, ja im kažem da nema najbolje, jer su sve najbolje. Zato što su plemenite. Majstor aikida, pokojni Ljubo Vračarević, imao je najbolji odgovor na pitanje šta je aikido, rekavši da je to veština da slabi postanu jaki, a jaki postanu plemeniti – objašnjava Rodoljub.
Polaznici Stanišićeve aikido sekcije u Vlasenici do sada su imali dva polaganja za borilačke pojaseve nižeg ranga, te prošli prve takmičarske ispite, od kojih Rodoljub ističe nastup u banjalučkoj dvorani “Obilićevo”, gde su njegovi puleni pobrali pet medalja.
Rodoljub već 18 godina sa bratom Dragoljubom, koji ima isti telesni hendikep, radi na opštinskom parkingu, gde naplaćuju parkiranje i tako zarađuju za život.
Osim sporta, zaljubljen je i u muziku, svira bubnjeve, a nedavno je od prijatelja dobio i električnu gitaru, adaptiranu upravo za njega.
(blic)
