Radovi na pčelinjaku u februaru

Predrag Cvetković

Radovi na pčelinjaku u februaru
Pčelinjak u januaru

FEBRUAR 2017

Stanje na pčelinjaku

Po dosadašnjem toku, ova zima se može smatrati normalnom, pravom zimom, gde je decembar bio prilično hladan a januar takođe hladan i sa solidnim snežnim padavinama. Pčelinja društva su uglavnom u veoma dobrom stanju i pčelari mogu da budu zadovoljni. Za jaka i dobra društva se nije ni sumnjalo da bi niske temperature mogle da im naštete, ali slaba su ipak s razlogom smatrana kao kritična. Za sada su i slabija društva živa i relativno mirno zimuju, ali treba imati u vidu da je najkritičniji period zimovanja kraj februara i početak marta. Tada stare pčele sve više uginjavaju a pogotovo one koje su previše iscrpljene prethodnim negovanjem legla ili još krajem leta i jesenas nisu dobro odgajene.

Potrošnja hrane nije bila velika i nema razloga za strah da društva mogu da ostanu bez hrane, osim ako nisu zazimljena kako treba ili su bila žrtve tihe grabeži. Niske temperature u januaru su verovatno zadržale matice da još ne počinju zaleganje novog legla, što se može smatrati za povoljno. Zavisno od temperatura u februaru, može se očekivati da novo leglo krene početkom ili sredinom meseca. Tada će se povećati i potrošnja hrane, ali u suštini, ni tada nema bojazni za prezimljavanje normalno zazimljenih društava. Može se očekivati da pred kraj meseca dobra društva imaju po 2-3 rama sa leglom solidne površine.

Bilo je izveštaja o ozbiljnijim stradanjima na pojedinim pčelinjacima, ali srećom, to je ipak relativno retko. Pčelari obično i ne znaju prave razloge stradanja, ali je gotovo sigurno da to nije od gladi.

Radovi na pčelinjaku

U januaru nije bilo nekih poslova na pčelinjacima, po samoj prirodi tog perioda a verovatno i zbog obilja snega, ali sada već ima nekih poslova koje bi trebalo obaviti.

Prilikom otopljenja, kada temperature pređu 10 stepeni, treba obići pčelinjak i videti kako su pčele zimovale. U slučaju da su društva dobro zazimljena, tada nema potrebe ni da se otvaraju košnice, ili eventualno, može da se otvori par košnica i stekne neki konkretniji uvid u stanje. Ono se može sagledati i bez podizanja ramova, mogu se videti medni venci, saće sa potrošenim medom, može se videti snaga društva, stanje i drugo. Ako vremenske prilike budu pogodne da pčele normalno izleću, pregled se može obaviti i uz vađenje ramova, pri čemu nije neophodno vaditi sve ramove.

Veoma dobra mera pomoći pčelinjem društvu je približavanje rama sa dosta meda uz samo klube pčela. To je posebno korisno kod slabijih društava, koja zaposedaju i to ne u u potpunosti, samo 3-4 ulice. Kod njih, pošto su slabi, idealno bi bilo da se med približi uz samo leglo. Kod jakih društava ta mera i ne mora da se obavlja, iz praktičnih razloga, posebno ne na velikim pčelinjacima, ali sigurno da će biti dobro ako bi se neki ram koji je ostao bez meda zameni drugim, punim koji je bio po strani. Približavanje meda je korisno i zato što se time sužava prostor za leglo i stimuliše širenje legla po celom ramu a ne u stranu na više ramova. Time se postižu najbolji uslovi za kasniji, intezivan razvoj.

Značajan broj pčelara i dalje ima naviku da dodaje pogače i to se u najvećem broju slučajeva može smatrati neopravdanim. Ipak, svako sam odlučuje kako će da pčelari pa o tome i ne vredi mnogo raspravljati. U ovoj rubrici je više puta ukazivano da izlazak dela zimskog klubeta na satonoše nije dovoljan razlog da bi se zaključilo da nemaju hrane. Takođe ni činjenica da pčele preuzimaju pogaču nije siguran znak da su bez hrane.

Radovi na pčelinjaku u februaru

Ukoliko se ipak u nekoj košnici primeti da nema dovoljno hrane, iz bilo kog razloga, savetuje se da se najpre uradi približavanje rama sa medom koji se eventualno nalazi na strani, udaljen od klubeta. Ako takvog rama meda nema, uzima se iz neke druge košnice. Pored te mere, ako u košnici nema hrane, savetuje se da se da topao sirup, ili još bolje razređen med tokom toplijih dana, kada pčele izleću, radije nego da se stavljaju pogače. Sirup treba dodati pre podne ili oko podne, kada je toplije a naravno, obratiti pri tome pažnju da se ne izazove grabež i suziti leta.

Ako se primeti da su u nekim košnicama društva stradala, podnjače treba očistiti, ramove uzeti i košnice zatvoriti. Ukoliko društvo nije stradalo od neke zarazne bolesti (nozemoza, američka kuga…) ramovi mogu da se dodaju u druga društva. Ako na njima ima neizleženog legla, takve ramove treba pretopiti ili eventualno iseći leglo pa ram dodati nekom društvu sa strane, da prenese preostali med.

Sada je dobro da se izvrši dodatno utopljavanje, ukoliko to ranije nije urađeno. Takođe, treba pripremiti pojilice i aktivirati ih za vreme toplijih dana kada pčele izleću.

Ako se primeti da je u neku košnicu ulazio miš (mrve voska i raznog trunja na poletaljci) ili rovčica (uginule, isitnjene pčele), košnicu treba otvoriti i ukloniti štetočinu, očistiti podnjaču i po potrebi srediti ramove. Nekada na krovu košnice mogu da se primete izgrickane pčele, to je od ptica koje se njima hrane. Za takve slučajeve, od davnina se obično savetovalo da se hrana pticama ostavlja negde podalje od pčelinjaka, kako bi se time odvratile od pčela.

Ostali radovi

U februaru se nastavlja sa održavajem godišnjih skupština, predavanja, a kasnije je i pčelarski sajam, pa je preporučljivo da se prisustvuje tim događanjima.

Radovi na pčelinjaku u februaru

S obzirom da je aktivna sezona vrlo blizu, potrebno je na vreme se organizovati i pripremiti, popraviti i nabaviti sve što je potrebno. Što se tiče šećera za prolećnu prihranu, obično je dovoljno oko 5kg šećera po košnici.

Pčelari koji žele da ugovore kupovinu rojeva i matica u ovoj godini od urednika ovog sajta i pisca ove rubrike, Predraga Cvetkovića, mogu da se o tome detaljnije informišu na stranici: Ugovaranje prodaje rojeva i matica u 2017 .

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u februaru prošle godine, možete se upoznati preko stranice Februar2016. Imajte u vidu da je taj mesec bio sa neubičajeno visokim temperaturama za to doba godine.

(www.pcela.rs)

Podijelite nas :