Isporučeni kotlovi za novu toplanu u Malom Zvorniku

Kotlovska postrojenja na biomasu za novu toplanu u Malom Zvorniku, čija izgradnja je počela u novembru prošle godine, isporučeni su JKP „Drina“ i prema rečima direktora Dragana Čikarića, za sada se svi poslovi odvijaju u skladu sa dinamičkim planom. Reč je o kotlovima domaće proizvodnje i oni će u budućnosti snabdevati toplotnom energijom uži centar Malog Zvornika. U ovaj objekat biće uloženo ukupno dva miliona i 350 hiljada evra, a građanima će omogućiti kvalitetno grejanje po povoljnijoj ceni.

0

– Građevinski radovi i betonska podloga su završeni i sada je dopremljena kompletna oprema koju treba ugraditi. Zbog manipulisanja velikim kotlovima i drugim potrebnim elementima, tek nakon njihove montaže biće urađeni okolni zidovi, metalna krovna konstrukcija i krov. Inače, naše preduzeće je nosilac projekta i investitor, a sredstva za izgradnju obezbeđena su uz podršku Republike Srbije, iz kredita preko nemačke KfW banke – kaže za LN Dragan Čikarić.

On objašnjava da svi poslovi treba da budu završeni do oktobra za kada su planirane i prve tople probe, a uz izgradnju objekta toplane, paralelno su pribavljana sva neophodna dokumenta za zamenu toplovoda i ugradnju podstanica, što je, takođe, deo projekta.

– Konačno ćemo dobiti savremenu toplanu sa kompletnom automatikom i regulacijom u primarnoj i sekundarnoj mreži, a toplotnu energiju obezbeđivaće dva kotla na drvnu sečku snage po 0,9 MW i rezervni kotao na gas snage 2,5 MW. Kako je predviđeno, iz drvne sečke pokrivaće se 95 odsto toplotne energije, a iz gasa pet procenata, što će značajno pojeftiniti proizvodnju toplotne energije i smanjiti emisiju ugljen-dioksida u atmosferu. Mi trenutno za toplanu kao energent koristimo prirodni gas i nemamo alternativno gorivo – detaljan je direktor Čikarić.

Kako je naglasio, modernizacija toplovodnog sistema u Malom Zvorniku bila je krajnje neophodna, budući da postojeća kotlarnica odavno ne zadovoljava potrebe, kao ni propisane standarde u toj oblasti.

Izgradnja toplane podržana je od Vlade Srbije, preko Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva finansija, sredstvima iz kredita dobijenim od nemačke KfW banke, sa kojom Srbija razvija projekat tržišta biomase u sistemu daljinskog grejanja, vredan više od 20 miliona evra.

Čikarić objašnjava da je ukupni kredit za izgradnju malozvorničke toplane 2,35 miliona evra i deo kredita, u iznosu od 390.000 evra, ili 16,45 procenata su bespovratna sredstva, koja su toplani opredeljena kao pomoć Republike Srbije, dok će ostatak toplana vraćati 20 godina, na 36 polugodišnjih rata, uz dve godine grejs perioda.