Seka Aleksić govorila o životu u Zvorniku i traumama iz dijetinjstva u izbjeglištvu, rasplakala se pred kamerama

0
Seka Aleksić govorila o životu u Zvorniku i traumama iz dijetinjstva u izbjeglištvu, rasplakala se pred kamerama

Seka Aleksić ispričala je teške trenutke iz svog detinjstva i rasplakala se pred kamerama. Ona se osvrnula na traumatično iskustvo kada je sa porodicom izbjegla iz Zvornika sa samo pet godina.

Zatim se sjetila nemaštine u kojoj su živjeli, ali i priznala da je prisustvovala porodičnom nasilju, kada je njen otac bio nasilan prema majci, prenosi Blic.

– Tata mi je sada pokojni i on je bio dobar čovjek, ali postoje stvari koje su se desile i koje ne mogu da se izbrišu. Ja sam mu sve oprostila. On je volio da popije i bio je u stanju sve što zaradi da daje djeci koja nemaju, da čašćava sve moguće ljude. Proradila bi mu ljubomora i imao je zbog toga probleme sa mojom majkom, ona je najviše stradala, dobijala je batine. Bilo je više situacija kad smo ih brat i ja razdvajali, ona danas ima ožiljke po licu od tog perioda. Razvela se zbog toga i ja je razumijem, to ne treba niko da preživljava. Poslije toga otac odlazi u inostranstvo da radi i mi se nismo čuli jedno 5, 6 godina. Ja sam odrasla uz očuha Milana, kojeg mnogo volim i koji nas je gledao kao svoju djecu. Išao je u nadnicu da bi meni zaradio za autobusku mjesečnu kartu, da bih išla u školu – započela je Seka u emisiji “Preživeli” na K1 pa dodala:

– Nisam imala taj osećaj ljubavi prema ocu, falio mi je otac i kakav god da je roditelj on uvijek fali djetetu. Ja jesam našla tu ljubav u očuhu i jako sam vezana za njega, ali mi je ipak otac falio. Prošlo je pet godina kada smo se čuli prvi put, a vidjeli smo se tek kad sam izdala prvi album sa 19 godina i otišla u Austriju. Nije bilo prilike da se vidimo jer je on bio tamo na crno i imao je problema sa zakonom. Taj susret je bio jako čudan. Grliš nekog i ne osjećaš ti neku ljubav da umireš, ali znaš da ti je to otac. Ne bih to nikome poželjela. Pa treba sada da mu kažem tata, a nisam to izgovorila godinama. Reći mu tata, a da pokušam da izbrišem sve te slike, a znam da je on dobar čovkek i da je problem alkohol – bio je jako emotivno. Mnogo je plakao, bio je svjestan šta radi, ali taj porok je bio mnogo jači od njega. Ja sam odmah njemu rekla da mu sve opraštam i ništa ne zamjeram, i mama mu je oprostila, imali su kasnije i kontakt. Pomagala sam mu dok je bio u Austriji, jer je zbog tog alkohola bio u i zatvoru, izdržavala sam ga i kasnije se vratio u Srbiju. Nažalost razbolio se i brzo preminuo, ali sam srećna što je video Jakova prije smrti.

Seka je takođe podjelila i da nosi traume iz školskih dana, jer je trpila vršnjačko nasilje.

– Iz Zvornika smo izbjegli kad sam imala šest godina, i prvo smo došli u Banju Koviljaču. Jako smo teško živjeli, bili smo u izbjegličkom smještaju, poslije smo otišli da živimo u jednu školsku staru kuću. Nismo imali kupatilo, već smo se kupali kod komšija. Došli smo bukvalno u tome što smo obučeni, bez ičega – započela je Seka te nastavila:

– Tu sam išla u četvrti razred i djica su bila brutalna prema meni. Ismijevali su me zbog ijekavice, zbog pocepane obuće, zbog toga što nosim istu majicu. Bilo je strašno surovo, plakala sam danima, ali nisam željela ništa da kažem majci, jer nisam željela da joj pogoršavam već jako tešku situaciju. Posebno kad su saznali da mi je majka muslimanka, imala sam razna podmetanja. Gurali su me, pljuvali, cepali mi majicu, ali to mi je pomoglo kroz život. Zahvaljujem se svima što su bili takvi prema meni, jer danas ne bih bila ovo što jesam.

Ona je takođe podelila da joj je očuh pomogao da krene putem pjevačkih voda, a da je joj je majka bila strogo protiv toga.

– Mama mi nije dozvoljavala da pjevam, bježala sam od kuće, a očuh mi je pomagao da ostvarim svoje snove. Počela sam da pjevam sa 14 godina i išla krijući na žurke, on mi je pomagao da to sakrijemo od mame. Međutim ona je saznala i samo se pojavila jednom u klubu, a ja sam se skamenila kad sam je vidjela i ispustila mikrofon. Kad sam joj objasnila da je to moj san i pokazala da sam samo za to veče zaradila pet puta više nego ona u nadnici od jutra do mraka, malo je popustila. Od toga smo kupili zamrzivač, i tako je to krenulo – ispričala je pjevačica.

Borba za potomstvo
Seka je do sada pričalao svojoj borbi za potomstvo, a ovog puta je otkrila da je čak strahovala da će je suprug Veljko ostaviti ukoliko ne dobiju djecu.

– Veljko je vjernik i pravi hrišćanin i on je znao da će se to desiti kad bog kaže, a ja nisam bila u vjeri tada koliko sam sada. Uh da jesam, sve bi mi bilo lakše. Imala sam dvije vanmaterične trudnoće i onda mi je doktor savjetovao da moram da odrstranim jajovode, a tada ne možete prirodno ostati u drugom stanju. To je za mene bilo uredu, samo da mogu da ostanem trudna. Poslije toga sam imala dvije neuspjele vantelesne oplodnje. Nisam nikad prestala da vjerujem u boga i božju volju, ali sam se pitala zašto moram da se napatim da bih dobila to što sada imam. Nije bilo lako, mislila sam da mogu doživjeti da me muž ostavi, jer ne mogu da rodim dijete. Što je sasvim normalno u takvim situcijama. Ali kad sam najmanje vjerovala to se desilo. Četiri dana poslije treće vantjelesne sam osjetila da sam trudna. Kupila sam čak šest testova za trudnoću i kad je prvi pokazao dvije crte, svih pet sam uradila za redom. Zahvalna sam bogu što me je blagoslovio prilikom da budem majka – kroz osmijeh je zaključila Seka.

Intervju za tv Kurir pogledajte unastavku