JADARIT: ČEGA SE PLAŠE LOZNIČANI – Blagostanje ili deponija Evrope

Približavanje roka za otvaranje rudnika jadarita na teritoriji Grada Loznice otvara sve više pitanja i strahovanja građana da bi šteta po zdravlje ljudi i životnu sredinu mogla biti neuporedivo veća od ekonomske dobiti. Realizacijom ovog projekta želimo da se približimo tom odgovoru kroz javni dijalog u kojem će učestvovati sve zainteresovane strane - šta tačno donosi eventualna eksploatacija jadarita, boljitak ili ekološku katastrofu

0

Loznica spada u red srednje razvijenih gradova, a republička i lokalna vlast veruju da će dolazak “Rio Tinta” i početak eksploatacije litijuma vrlo brzo preporoditi ne samo dolinu Jadra, nego i celo Podrinje. Poučeni lošim iskustvima iz prethodnih 150 godina kada se grad razvijao kroz rudarstvo i industriju pretvarajući se u ekološku crnu rupu Evrope čije se posledice i danas osećaju, građani su se pobunili i svakim danom raste otpor prema dolasku kompanije “Rio Tinto” koja vuče veoma lošu reputaciju iz drugih delova sveta gde se, takođe, bavila rudarstvom.

Idok, još uvek, bez opipljivih argumenata do Loznice stižu uveravanja iz “Rio Tinta” da će u radu primenjivati najviše ekološke standarde, a iz Vlade Srbije da ništa neće biti učinjeno na štetu životne sredine, građani Loznice kažu da su slična obećanja dobijali i ranijih decenija i da su ostavljani na milost i nemilost neodgovornim kompanijama, a da su na kraju iza njih “pospremali” oni i država, kao i da za narušavanje njihovog zdravlja nikada niko nije odgovarao. Neki od tih problema su i dalje aktuelni.

Zajača, “Viskoza”…

Iza nekadašnjeg RTB “Zajača”, najvećeg proizvođača antimona u Evropi, koji je privatizovan 2006. godine, ostala su zatrpana rudarska okna sa svom opremom, deponije i jalovišta. Novi vlasnik, kompanija “Farmakom”, nije ni pokušavao da ponovo otvori okna već se opredelio da topi olovo iz starih akumulatora. Iza njega za samo nekoliko godina ostala su još dva jalovišta nadomak centra sela, a na deponiji koja se prostirala na nekoliko desetina hektara, oko 600 hiljada tona ogaraka i šljake antimona, olova i ostalih teških metala. Za sanaciju iz budžeta Srbije 2016. godine izdvojeno je 216 miliona dinara, ali sanacija još uvek nije u potpunosti završena.

To, međutim, nije bio i najskuplji ceh – platili su ga meštani Zajače, najpre brojni rudari sa teškim oboljenjima prouzrokovanim trovanjem krvi teškim metalima, a 2011. otkriveno je olovo u krvi njihove dece i unuka. Rađeno je nekoliko analiza, a merenja su pokazala prisustvo olova u krvi od 10 do 41 mikrogram po decilitru krvi, a čak kod 87 odsto dece granica je bila prekoračena. Zbog visokih koncentracija teških metala i bakterija, u Zajači je 2014. potpuno zabranjena upotreba vode sa seoskog vodovoda.

Lokalna samouprava  je bila prinuđena da izgradi novu vodovodnu mrežu i u Zajaču dovede vodu iz gradskog vodovoda. Poplava je 2014. pokrenula jalovište na Stolicama sa 1,2 miliona tona opasnih teških metala poput olova, arsena i antimona. Izlivanje je počelo 20. maja i do 10. septembra oko 30 do 40 procenata zagađene jalovine izlilo se u Kostajničku reku i kasnije dospelo u Jadar i Drinu.

Teškim metalima tada je zagađeno i oko 360 hektara poplavljenog poljoprivrednog zemljišta. U izveštaju Svetske banke, EU i UN, ova lokacija bila je istaknuta kao jedan od najvećih, ako ne i najveći ekološki problem izazvan poplavom 2014. godine. Konačna sanacija jalovišta rudnika Stolice počela je u leto 2016. i okončana je posle nekoliko meseci rada. Taj posao je finansiran iz republičkog budžeta. Za trovanje ljudi i životne sredine niko nije odgovarao. Prema najnovijim informacijama, novi vlasnik Rudnika i topionice “Zajača” takođe planira da se bavi reciklažom starih akumulatora, odnosno proizvodnjom olova iz sekundarnih sirovina.

I iza “Viskoze”, hemijskog giganta koji je podigao modernu Loznicu, ostali su brojni problemi. Grad je pola veka trovan opasnim materijama kao što je ugljen-disulfid (CS2), a nakon propalih privatizacija, u skladištima je ostalo 550 tona CS2. Izmeštanje je platila Republika Srbija, ali taj posao nikada nije izveden do kraja. U neobezbeđenim skladištima ostalo je više tona raznih drugih opasnih hemijskih materija.

Od 2004. do 2019. godine građani Loznice su živeli u strahu od izlivanja cijanidne soli iz buradi u krugu propale Fabrike autotraktorskih kočnica u centru grada. Ni taj problem nisu rešili ni stari ni novi vlasnici fabrike nego država novcem svih građana Srbije. Niti je bilo ko odgovarao zbog izazivanja opasnosti po živote ljudi.

Težak miraz

U takvim okolnostima građani su sa većim podozrenjem počeli da prate i istražuju sve što je vezano za nalazište jadarita u dolini Jadra, ali i prva upozorenja domaćih stručnjaka da bi eksploatacija te rude, iz koje bi se izdvajli litijum i bor, bila pod brojnim rizicima i nesagledivim posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Punih 15 godina, koliko su trajali istražni radovi, do javnosti su stizale vrlo oskudne zvanične informacije, a tek u martu prošle godine, pošto je država donela Prostorni plan posebne namene “Jadar”, videlo se da je za eksploataciju potrebno skoro 294 kvadratna kilometara na teritoriji Loznice i Krupnja. Ono što izaziva posebnu zabrinutost jeste i izgradnja postrojenja na obali Korenite koje će koristiti 100 vagona sumporne kiseline, natrijum-hidroksida i hlorovodonične kiseline. Kako se spominje u javnosti, rudnik će crpeti i vodu iz Drine i to cevovodom prečnika jednog metra, kroz koji bi se voda iz nje dovela i koristila za preradu litijuma. Nakon toga, ta otpadna voda će se ispuštati u Jadar, pa u Drinu a izvesno je da će rečnim tokom stići i do Crnog mora.

Vrlo brzo građani su se organizovali i pokrenuli proteste tvrdeći da javna rasprava nije bila dobro organizovana jer je nedostajala Studija uticaja na životnu sredinu. Oni tvrde da će se za svaki kilogram litijuma deponovati 50 kilograma otrovne šljake čime će se Srbija pretvoriti u industrijsku deponiju Evrope. Planirano je da se raseli 80 domaćinstava, oduzme 300 hektara poljoprivrednog zemljišta od 335 vlasnika i izgradi deponija na najplodnijem zemljištu dužine 2.000 metara, širine 500 i visine 40 metara. Takođe, građani upozoravaju da rudnik može da ugrozi i međunarodno područja ptica i bioraznolikosti na planinama Iverak i Cer.

Posebnu zabrinutost Lozničani, ali i deo stručne javnosti, izražavaju za staro arheološko nalazište “Paulje” gde se nalazi i 50 velikih tumula od kojih je do 2019. istraženo svega 27. Taj lokalitet se smatra najznačajnijim arheološkim nalazištem iz poznog bronzanog doba u Srbiji i jedno od najznačajnijih u širem regionu srednjeg Balkana. Zato se često poteže za argumentom da su zbog rudnika ove kompanije u zapadnoj Australiji uništene pećine Aboridžina stare 46.000 godina koje pripadaju i svetskoj kulturnoj baštini.

“Da sačuvamo Evropu”

Da će budući rudnik promeniti način i kvalitet života ljudi ne samo onih koji će biti prisiljeni da se isele, nego i onih koji ostanu da žive u toj zoni, upozoravano je na protestu 29. jula ove godine uoči zasedanja Skupštine grada na kojoj je usvojen predlog odluke Prostornog plana Loznice. Građani i organizacije digli su glas protiv dokumenta kojim se, kako tvrde, “širom otvaraju vrata realizaciji projekta “Jadar” i eventualnom otvaranju rudnika kompanije “Rio Tinto”, ali su ga odbornici izglasali.

Zahtevi protivnika rudnika idu od moratorijuma na dalja postupanja sve dok ne bude objavljena studija uticaja na životnu sredinu, do potpunog odustajanja od davanja koncesija “Rio Tintu”. Iz “Rio Tinta” stižu uveravanja da je izrada studije u toku, da će sadržaj teških metala u industrijskom otpadu biti približno isti sadržaju koji je prisutan u zemljištu, da će odlagalište biti obloženo nepropusnim materijalom koji će štititi podzemne vode i zemlju kao i da su spremni da daju odgovore na sva pitanja građana.

Novinari nemaju pristup razgovorima, a “Rio Tinto” sa medijima komunicira uglavnom preko saopštenja. Sa druge strane, lokalna udruženja građana i ekološki pokreti tvrde da ne dobijaju pozive za dijalog i da se on odvija u kontrolisanim uslovima, samo sa predsednicima mesnih zajednica i građanima koji se ne protive otvaranju rudnika. Trenutno je “status kvo”, država i kompanija tvrde da će sve biti rađeno po najvišim ekološkim standardima, a iz više udruženja građana zabrinutih za budućnost životne sredine u dolini Jadra, ali i Srbije, poručuju da rudnika “neće biti”.

Odgovora ko je u pravu za sada nema, a u međuvremenu je “Rio Tinto” krenuo u ofanzivniju medijsku kampanju pod sloganom “Zajedno imamo šansu da sačuvamo planetu” kojim poziva građane Srbije da zajedničkim snagama obezbede opstanak naše planete.

ELN

Zekst preuzet sa portala Lozničke novosti