Sinoć, nešto pre 17 časova, umro je, iznenada, u dvorištu porodične kuće Milisav Maksimović (49), pošto je samo manje od sat vremena pre toga obavešten da mu je umro brat Milan(47) u Sloveniji.
Milan, inače gluvonem, bio je u Sloveniji, gde je igrao utakmice sa gluvonemima, u organizaciji njihovih udruženja, što je često činio.Bio je vrstan fudbaler, koji je, i dalje, igrao „kao mladić“. Uzroci njegove smrti su još, zvanično, nepoznati.
Poznato je da je njegov brat teško primio tu vest.
Jauci su se čuli na sve strane oko njihove kuće, nedaleko od železničke pruge i stanice.Milisav je, u jednom trenutku, otišao iza kuća. Nije ga bilo neko vreme, onda su ga ukućani, komšije i prijatelji tražili i pronašli mrtvog. Lekari su samo konstatovali smrt.
-Klasičan primer kako je bratovljevo srce „puklo“ od tuge -pričaju nam rođaci Maksimovića iz Tršića, koji su odmah došli, ne sluteći da jednu tragediju prati, istovremeno i druga. -Živeli su u istom dvorištu. Milisav je imao troje dece, a Milan dvoje.
Jecaji, tuga, muka i bol ne prestaju. Pored dece i supruga za dvojicom Maksimovića, inače divnih i časnih, i pre svega vrednih ljudi, plaču i jauči njihova čeljad i majka Milanka.
-Ni u najcrnjem snu nismo mogli ovako nešto da usnimo -kaže ujak Milanov i Milasavljev Milutin Matić iz Vukovog Tršića. -Kakvi su to momci, delije, karakteri…Eto, zato su se ljudi „slili“ u njihovo dvorište, da teše, pomognu, ali utehe nema.
V.M.
