DANAS JE VELIKI PETAK – Pravoslavni vjernici obilježavaju vaskrsavanje života, dan kada je na Golgoti razapet i umro Isus Hristos. Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajniji u nedelji stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost vaskrsenja
U crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevađelja o događajima u dane stradanja.
Prema predanju zapisanom u jevanđeljima, Isus Nazarećanin, car judejski, umro je na krstu u “šesti čas dana” i zavese jerusalimskog hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.
Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
“Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj glas”, zapisano je u Jevanđelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.
Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.
Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a oni koji poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.
U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju, samo se boje jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.
Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi vaskrsenju kao i da – bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.
Zato je Vaskrs najveći hrišćanski praznik jer označava Hristovu pobedu nad smrću.
Za Vaskrs su vezani lepi običaji u celom hrišćanskom svetu, a najznačajniji je darivanje jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i zato znači radost i za one koji ga daju i one koji ga primaju.
Običaj
Početak običaja bojenja jaja za Vaskrs potiče iz ranih hrišćanskih vremena kada je Sveta Marija Magdalina, sledbenica Isusa Hrista, došla u Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu je crveno obojeno jaje i pozdravila ga je rečima: “Hristos vaskrse!”
Od tada i zauvek u dane Hristovog vaskrsenja odgovor je: “Vaistinu vaskrse!”
Ta poruka se ispisuje i na kuvanim jajima.
Čuvarkuća
Pre kuvanja jaja, domaćica se pomoli Bogu i u vodu sipa i malo osveštane vodice. Prvo obojeno jaje, obavezno u crveno, zove se čuvarkuća ili čuvar. Veruje se da ono čuva zdravlje i sreću ukućana i zato se drži pokraj slavske ikone sve do sledećeg Vaskrsa.
(Loznicke novosti)
