Ko je rekao da u upropašćenoj „Viskozi” neće ostati ništa od metala i da će biti „počišćena“ do poslednjeg šrafa, nije pogrešio. Slika fabrike koja je postala groblje pustih pogona menja se iz dana u dan, naočigled svih koje put nanese pored nje.
Ove sedmice od nekadašnja dva velika rezervoara mazuta kod fabrike celuloze ostao je jedan. Drugom se krov sastao sa tlom. Ko je češće prolazio, i obraćao pažnju, mogao je primetiti da je lim kojim su bili obloženi najpre skinut sa krova, a onda je počelo i skidanje stranica. U jednom momentu izgledalo je da rezervoari levitiraju, onako rastureni kao da je u njima pukla neka ekplozivna naprava. Sada je jedan definitivno pao, a pitanje je kada će i drugi. „Izvođači radova“ teško da su ovaj, poprilično veliki, posao mogli obaviti u tišini, ili pod okriljem mraka, tako da je neko nešto morao, ako ne videti, a ono sigurno čuti. Naročito pad rezervoara. Uostalom, to rasturanje nekadašnjih „Viskozinih“ fabrika toliko traje da je valjda postalo „normalno“. To što u fabrikama još uvek ima opasnih materija, u „Celulozi“, na primer, lugova, nikoga nije briga. Doduše, prilikom poslednjih poseta Loznici krajem minule godine i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i premijerka Ana Brnabić rekli su da je posle uklanjanja opasnih materija iz FAK-a ove na redu „Viskoza“. To bi bio prvi, značajan, korak ka rešavanju dugogodišnjeg ekološkog problema, ali javnost još nije čula tačno kada i kako, niti šta će biti sa prostorom nekadašnje fabrike koji zauzima nekoliko desetina hektara i na kojem je gomila ruiniranih građevina.
Kako neko reče, dobro je dok ne počnu da padaju dimnjaci, a pošto i na njima ima šta da se skine ništa nije nemoguće. Nedavno je oboren toranj kod rekuperacije, sada jedan rezervoar…
(Lozničke novosti)
