U malom kliniÄkom ispitivanju personalizirane vakcine protiv raka bubrega, bolest se nije vratila ni jednom od devet pacijenata koji su ga primili, piÅ”e sciencealert.com.Ā
Sudionici su praÄeni u prosjeku tri godine i Äetiri mjeseca nakon operacije, a rezultati se smatraju ohrabrujuÄima, iako se zbog malog broja ispitanika ne može sa sigurnoÅ”Äu tvrditi da je vakcina sprijeÄila povratak bolesti.
Potaknuti odbrambeni sistem
NauÄnici su razvili eksperimentalnu vakcinu koja imunoloÅ”ki siste, uÄi prepoznavati Äelije raka.
Postupak ukljuÄuje analizu tumora svakog pacijenta, odabir jedinstvenih dijelova proteina, takozvanih neoantigena i njihovo koriÅ”tenje za izradu vakcine.
Cilj je potaknuti tjelesni odbrambeni sistem da napadne rak koji je specifiÄan za tog pojedinca.
U istraživanju je uÄestvovalo devet osoba s karcinomom svijetlih Äelija bubrega, najÄeÅ”Äim oblikom te bolesti kod odraslih. Sedmero pacijenata bilo je u treÄem, a dvoje u Äetvrtom stadiju bolesti.
Svima su tumori u potpunosti hirurŔki uklonjeni i u trenutku vakcinacije nisu imali vidljivih znakova bolesti, ali su bili pod visokim rizikom od njenog povratka.
NauÄnici su se nadali da Äe vakcinom istrenirati imunoloÅ”ki sistem da uniÅ”ti preostale Äelije raka koje su premalene za otkrivanje standardnim pretragama.
Kod svih devet pacijenata razvio se imunoloÅ”ki odgovor, a kod njih sedmero T-Äelije aktivirane vakcinom uspjele su prepoznati i vlastiti tumor pacijenta.
IstraživaÄi upozoravaju da se rezultati moraju tumaÄiti s oprezom.
– S obzirom na ograniÄen broj pacijenata, moramo biti oprezni u daljim interpretacijama – poruÄili su David Braun sa Univerziteta Yale i Toni Choueiri s Instituta za rak Dana-Farber, koji su vodili istraživanje.
BuduÄi da studija nije imala kontrolnu grupu, nije moguÄe utvrditi kod koliko bi se pacijenata bolest vratila da nisu primili vakcinu.
TakoÄer, ovo istraživanje ne može potvrditi je li dodavanje imunoterapijskog lijeka ipilimumaba, koji je primilo petero pacijenata, dodatno poboljÅ”alo ishod.
Izrada vakcine za rak bubrega poseban je izazov jer ti tumori obiÄno imaju manje mutacija od, primjera radi, melanoma, Å”to znaÄi i manji broj potencijalnih meta za vakcinu.
UnatoÄ tome, nauÄni tim uspio je proizvesti vakcinu za svakog sudionika.
– Cilj nam je bio izgraditi trajni imunitet na antigene specifiÄne za tumor, Å”to bi u konaÄnici dovelo do imunoloÅ”kog odgovora protiv samog tumora – izjavili su Braun i Choueiri.
Stvarne tumorske Äelije
PraÄenje je pokazalo da imunoloÅ”ki odgovor traje godinama. KljuÄan korak bio je potvrditi da T-Äelije aktivirane vakcinom mogu prepoznati stvarne tumorske Äelije, a ne samo njihove dijelove u laboratoriji.
U sedam od devet sluÄajeva uspjeli su potvrditi upravo to.
– Istražili smo jesu li T-Äelije koje je vakcina aktiviralo sposobne prepoznati pacijentov vlastiti tumor – navode istraživaÄi i objaÅ”njavaju da je to bio veliki tehniÄki izazov jer su za svakog pacijenta morali saÄuvati vitalne tumorske Äelije.
Studija prve faze prvenstveno je bila usmjerena na sigurnost i podnoÅ”ljivost. NajÄeÅ”Äe nuspojave bile su blage, poput reakcija na mjestu uboda i privremenih simptoma sliÄnih gripi.
Niko od sudionika nije imao teŔke nuspojave.
Iako nalazi pokazuju da je za ovaj tip raka moguÄe izraditi vakcine koje stvaraju trajan imunoloÅ”ki odgovor, ostaje nejasno poboljÅ”avaju li ona zaista ishod lijeÄenja.
– Moramo ispitati personalizirane vakcine na puno veÄem broju pacijenata i uvjeriti se da ona zaista poboljÅ”avaju rezultate u poreÄenju sa trenutnim standardnim lijeÄenjem – zakljuÄili su Braun i Choueiri.
U toku je veÄe istraživanje, INTerpath-004 koje testira drugu personaliziranu vakcinu temeljenu na mRNK tehnologiji u kombinaciji sa imunoterapijom.
Studija je objavljena u Äasopisu Nature.
