Zahvaljujući jednom “da” urađene su transplantacije srca, jetre i rožnjača. Spašena su i produžena četiri života. Donor je bio pacijent Kliničkog centra Vojvodine, a transplantacije su urađene u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.
Slavoljub se posle transplantacije jetre oporavlja u Jedinici intenzivne nege Urgentnog centra, a Veljko, koji je dobio novo srce, u Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Obojica su iz Loznice, a sudbina je htela da im u istoj noći stigne spasonosni poziv.
– Pozvali su me ovde da vidimo da li ću biti jedan od tri pacijenta koji će primiti jetru. Darodavac ne znam ko je, došao sam i odlučeno je da ja budem – rekao je Slavoljub Dragićević (52) iz Loznice.
– Bio je šok, kada te pozovu ideš, a ne znaš šta je. Znaš šta je, ali ne znaš kakva je to operacija. Rekla mi je doktorka za dva sata da budem, za sat i po sam stigao – objasnio je pedesetogodišnji Veljko Glišić iz Loznice.
Trka sa vremenom počela je prošle subote, kada je iz Kliničkog centra Vojvodine stigao poziv da imaju potencijalnog donora. Svi koji učestvuju u tim procedurama stalno su u pripravnosti i u najkraćem roku u operacionim salama.
– Imamo četiri sata da u momentu od kada eksplantiramo organ, odnosno srce iz tela bolesnika koji je preminuo, do momenta kada srce zakuca u telu bolesnika kome će se novi život podariti, mora da prođe manje od četiri sata. Kada vi imate donore u nekim drugim gradovima u našoj zemlji, onda je to poseban izazov – rekao je direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS prof. dr Svetozar Putnik.
Transport organa iz Novog Sada do Beograda traje 15 minuta.
Dodao je i da se ekipa koja je išla do Beograda, iz Novog Sada vraćala uz podršku pripadnika MUP-a, odnosno njihove jedinice tzv. presretača, kako kaže, to je vožnja ogromnom brzinom tako da se stiže za 15-20 minuta.
Ovo su najbolji pacijenti, oni su namučeni, natrpljeni, osete posle par dana koliko im je bolje, toliko su poslušni i zahvalni, i sve nam zato zajednički ide lepo. Imamo familijarni odnos ovde i sve to vodi jednom dobrom rezultatu – rekla je šefica Anestezije u timu za transplantaciju jetre UKCS dr Nataša Petrović.
I za Slavoljuba, a posebno za Veljka, koji gotovo da nije mogao da bude van bolnice zbog lošeg zdravstvenog stanja, jer mu je srce radilo sa tek 10 odsto kapaciteta, najvažniji poziv stigao je u pravom trenutku.
Od početka godine, u šest razgovora sa porodicama u najtežem trenutku, lekari su dobili dve saglasnosti. Tim porodicama veliko hvala. Urađene su dve transplantacije srca u KCS, dve transplantacije jetre, transplantirani su bubrezi i rožnjače. U ovom trenutku na transplantaciju organa čeka oko 2.000 naših građana, i odraslih i dece.
Pacijenti čekaju i sat im otkucava
– Ja se iskreno nadam da će građani Srbije shvatiti, kao što je shvatila većina stanovništva zemaljske kugle da je donacija organa nešto što se podrazumeva i da će samo na taj način program transplantacije u Srbiji kao i u većini zemalja sveta, postati standardna medicinska procedura, to zavisi od njih, mi smo spremni, a naši pacijenti čekaju i sat im otkucava – dodala je dr Nataša Petrović.
U Klinici za kardiohirurgiju novo srce kao jedini lek čeka oko 50 pacijenata, u Urgentnom centru na listi čekanja za novu jetru je oko 30 naših građana.
(RTS)
