Malozvorničanin Božidar Vučetić Švabo ima 83 godine i veliku želju da se sretne sa nekim od školskih drugova koji su pre sedam decenija pohađali Školu učenika u privredi u Surdulici. Školsku klupu napustio je odavno, a sada bi mnogo voleo da se sretne sa nekim iz njegovih školskih dana.
– Nažalost izgubio sam svaki kontakt, a ne znate koliko bi mi bilo zadovoljstvo da nađem nekoga od tih ljudi sa kojima sam se tada školovao, družio, da se vidimo, popričamo, setimo tih vremena. Trebalo je ovo ranije da uradim, ali se nadam da ima još nekoga ko je pretekao. Školu sam završio 1950. godine, na ovoj fotografiji su učenici prvog, drugog i trećeg razreda, i voleo bih da se javi bilo ko. Mene su deca zvala Švabo i možda me se neko seti po tom nadimku – kaže Vučetić koji se, kako je objasnio, obratio našem listu jer je najčitaniji i veruje da će najpre tu neko iz njegovih školskih dana moći da sazna za njegovu nameru.
Kaže da je posle završenog strugarskog zanata radio po dve i po godine najpre u Belom Polju, u ”Mačkatici”, onda u ”Ikarusu”, osam je proveo u malozvorničkom ”Progresu” da bi početkom 1970. otišao u Nemačku gde je i danas.– Dugo sam u inostranstvu i veze su izgubljene. Najbliži školski drug tada je jedan Dimitrijević iz Ljubovije dok su ostali bili uglavnom iz Surdulice i obližnjih mesta. Bilo nas je 62 i verujem da nisam jedini preostali đak iz tih dana. U Malom Zvorniku ću biti još nekih mesec dana i nadam se da će neko videti fotografiju i reagovati na moj poziv. Bilo ko da se prepozna mnogo bih voleo da mi se javi – kaže Vučetić u nadi da će uspeti u svojoj nameri da posle prohujalih decenija nađe nekog školskog druga.
Kurir / T.Ilić
Foto: T. Ilić
