Pravljenje ćetenije tradicija je koja živi i u čaršiji Kozluk. Prvi mrazevi su signal ženama iz ovog mjesta da pripreme svoju prvu ćeteniju, pa je tako bilo i ovog novembra. Ovih noću Kozlučanke su okupljene na sijelu pripravile ovu poslasticu sa puno pažnje i ljubavi, a svi koji su probali ovogodišnju ćeteniju tvrde da je najbolja od svih ranije spremljenih. Tradicionalne “krađe” ovog puta nije bilo.
Pravljenje ove poslastice i slatkiša dugogodišnja je tradicija širom cijele Bosne i Hercegovine. Ova đakonija nije jednostvna za napraviti, pa je tako potreban veći broj ruku kako bi se brašno što bolje “iskončalo”. Pored pravljenja ovog slatkiša, puno važnije u svemu ovom je druženje žena koje prave ćeteniju u zimskim danima.
U Kozluku se ova tradicija prenosi sa koljena na koljeno, a specifičnost u odnosu na druga mjesta gdje se pravi ćetenija je u tome da su momci “tradicionalno krali ” vrelu agdu koja se obavezno iznese napolje da bi se ohladila što doprinosi kvalitetnijoj ćeteniji na kraju procesa. Ova kozlučka tradicija “krađe” doprinijela mnogobrojnim ašikovanjima, ljubavima, pa i brakovima na kraju. Česte su pošalice muževa da zbog “krađe” ćetenije još uvijek robijaju.
Ove godine aktiv žena u Kozluku je nastavio svoju tradiciju pravljenja ćetenije. U nastavku pogledajte fotografije i videozapise sa ovogodišnje pripreme ćetenije, a ujedno pročitajte više o slatkišu ćetenija i tekst o tome kako se spravlja ćetenija. Zasigurno je najvažniji dodatak ovom slatkišu dobro raspoloženje.
To je vazdušasta pjena od šećernih niti koja se u dodiru sa jezikom topi u ustima. Dan prije sijela se ispeče brašno nasuho. Mora se peći na tihoj vatri i miješati da ne zagori. Kada se ispeče, brašno se ostavi i ohladi.
Na sijelu se dobro ušpinuje šećer uz dodatak vode i malo limunovog soka, te pusti da se ohladi. Kada se šećer ohladio (stvrdnuo), u sobi na sijelu počinje se spravljati ćetenija. Soba ne smije biti pretopla.
Kolo ili prsten Rukama namazanim uljem podigne se iz posude u jednom komadu ohlađeni šećer, te se među dlanovima oblikuje valjak, pa se i dalje “radi” i presavija dok ne pobijeli, a zatim se od njega napravi kolo (obruč, prsten). Zatim se postavi sofra (sinija, demirlija, sto) i na sofri razastre pečeno brašno. Kolo (šećerno, ćetenija) se stavi na sredinu sofre i opet dobro sastavi da se ne bi u toku rada rastavljalo. Okolo sofre se okupi 5-6, obično, djevojaka koje će izrađivati ćeteniju. Kolo se pomalo posipa brašnom i okreću ga na sofri, stišću i okreću. Kada se neko umori okrećući, zamjenjuje ga drugi. Tako se kolo okreće sve dok se ne počne končati.
Kada se ćetenija počne sama končati, dodaje se pomalo brašna, ali ne previše, te dalje okreće dok se potpuno ne iskonča. Ako u ćeteniji ima gutica, znači nije dobro iskončana. Iskončana ćetenija izreže se na patke (komade dužine oko 15 i širine oko 10 cm), te servira na tanjiriće. Recept je preuzet iz Bosanskog kuhara od Alije Lakšića, ali pravi majstori za ćeteniju uvijek imaju i svoje dodatke receptu.
Rukama namazanim uljem podigne se iz posude u jednom komadu ohlađeni šećer, te se među dlanovima oblikuje valjak, pa se i dalje “radi” i presavija dok ne pobijeli, a zatim se od njega napravi kolo (obruč, prsten).
Recept je preuzet iz Bosanskog kuhara od Alije Lakšića, ali pravi majstori za ćeteniju uvijek imaju i svoje dodatke receptu.
(zvornicki.ba)
