Koliko su sigurni objekti u BiH? Zaštita od požara važna tek kad bude kasno
Tragedija u Kočanima upalila je alarme i kod nas. Poštuju li se pravila struke pri stavljanju u upotrebu objekata čija namjena je primanje velikog broja ljudi? Šta su bosanskohercegovački, a šta evropski standardi u osiguravanju objekata za Novi dan govorio je stručnjak za sigurnost Avdo Konaković.
Na početku razgovora kaže da je kriminal, ako je tačno da je objekat u Kočanima, radio bez dozvola, kriminal koji je doveo do ubistva 59 ljudi.
“Davat komentare bez potpunih informacija malo je teža situacija. Na osnovu površine prostora odrediti tačan broj i maksimalan broj ljudi koji mogu pristupiti tom objektu. Tu ne računamo samo goste, nego sve prisutne, zaštitare, konobare, vlasnike i sve ostale. Na osnovu tog broja, da računamo da je bilo 500 gostiju, 10 članova benda, 10 konobara, zaštitara i ostalih. Tu je po evropskim normativima trebalo biti minimalno tri izlaza. Imamo jedan dobar američki standard NF101 koji propisuje da do 50 ljudi mora biti jedan izlaz, od 50 do 500 mora biti dva, od 500 do 1000 tri i od 1000 i preko tog broja četiri, i onda se preračunava. U ovom segmentu moramo računati da oni trebaju imati tri”, rekao je Konaković.
Krov koji je zabranjen evropskim normativima
Prema informaciji koju on ima, kaže, samo je bio jedan izlaz, drugi je bio zaključan, a nije smio da bude zaključan, i tu su greške, za takav objekat je trebalo uraditi procjenu rizika od požara u kojem bi se definisalo koji su to sistemi.
“Ovdje je morao biti sistem udimljavanja. Sistem udimljavanja na onu površinu, to je 4 do 5 kupola koji otvaraju dim. Dim i vreli gasovi su lakši do zraka i oni bi izlazili kroz taj prostor. Ne bi prošao nivo dima kritični, nivo od nekih 2 i po metra od poda, tako da bi značajno bio manji broj poginulih, ali opet kažem raspravljamo o ilegalnom objektu koji niko vjerovatno nije pregledao i to ne može da se desi da iz okolnih država gostuju pjevači i da se ide na to, a država ne zna da radi jedan takav objekat da ljudi gostuju”, navodi on.
Krov je bio azbestni salonit, koji je karcogen, dalje govori Konaković, i on je zabranjen evropskim normativima, a krovna konstrukcija mora zahtjevati određenu otpornost na požar.
“Ali ako uzmemo da se požar u zatvorenom prostoru razvija, od tri do pet minuta i da su u tom intervalu temperature unutra od 600 do 1200 stepeni… Naše tijelo je baždareno do 42 stepena. Ne mora biti otrovnih gasova. Dovoljno je da imamo temperaturu 600 stepeni. Koja je količina kisika bila u normalnim uslovima, 500 ljudi i pirotehnika troši kisik. Veći je rizik od niskog nivoa kisika u normalnim uslovima, jer ljudi puše, troši se kisik dišući. Onda ljudi počinju da osjećaju umor. Kisk treba da bude 21 posto, već kad siđe ispod 20 posto u zapremini prostorije on je već kritičar, osjeća se malaksalost, umor, dolazi onda dolazi požar i te ljude dovodi u opasnost”, ističe Konaković.
Kakva je situacija u BiH, pitamo.
“Kod nas su inspekcije ozbiljne, to su stručni kadrovi i gdje god dođu pregledaju objekte i znaju ih zatvoriti. Prije četiri-pet godine je bila zatvorena Zetra zbog Inspekcije zaštite od požara. Apsolutno su sposobni kadrovi, ali naravno da ima propusta. Ima onih koju i kažu ‘neću ništa dok ne uradi inspekcija’. Ako je neko ko otvara objekat dovoljno mudar, otvorit će objekat onako kako mu inspekcija nalaže, jer ona naloži tačno kako treba da se uradi“, navodi on.
Koliko se ulaže u sigurnost i na čemu se najviše štedi?
“Ljudi ulaže u stambeno-poslovni objekat, gdje ulažu od 25 do 30 miliona, i dolaze do situacije da se štedi i kažu hajmo da se štedi na sistemima zaštite u podzemnoj garaži. To je ušteda na 25 miliona nekih 5.000 do 10.000 KM i onda više nikad nisam imao problem nakon što sam rekao da se treba uštedi na debljini zidovima, i da će biti puno više para i onda sam tu prekinuo tu priču. Zaštita od požara nikome nije interesantna. Niko ne priča o njoj, ona je višak investicija, sve dok se ništa ne desi, ali kad se desi onda svi gledaju sigurnost i kažu nisam uložio treba uložiti još itd. Studije su pokazale, jedna marka uložena u sigurnost, kroz dalje investicije i zaštitu, vraća 7 KM“, rekao je Konaković.
Kod nas u FBiH postoji pravilnik o zaštiti javnih građevina od požara, koji obuhvata objekte ovakve poput onih u Kočanima, ali dodaje Konaković, i stadione i slične, i tačno se propisuje koliko ljudi se može primiti, koliko izlaza ima i u napomenu da se kod organizovanja masovnih okupljanja mora osigurati vatrogasna jedinica. Dosta se poštuje ali se ovakva nesreća, upozorava, može desiti u svakoj državi.
“Imamo procjenu rizika od požara za postojeći objekat. Svaka općina koja izdaje dozvolu u setu dokumenata traži glavni projekat po kojem je izvedeno, ako ga nema onda ga moraju napraviti, i u tom setu dokumenata traži procjenu rizika sa aspekta zaštite požara i procjenu riziku sa aspekta zaštite na radu. Prije nego se izda dozvola izlazi ekipa od tri inžinjera i snimaju objekat i postoji uredba evropska šta bi trebao da ispuni takav objekat i po tome se cijeni objekat”, navodi Konaković.
