Ono što je većini beskorisni otpad, za Milana Milinkovića Pidžija iz Banje Koviljače to je materijal od kojeg pravi čudesne skulpture. Stari šraf, svećica, zupčanik, kuglageri, lanci, polomljeni ključ ili klješta, sve to upotrebi da, zahvaljujući talentu, oštrom oku i spretnim prstima, stvori figure koje nastaju iz hobija, a rezultat njihove izrade je mnogo više od toga.

Pidži, kako ga svi znaju, voli motore, muziku, odnosno bubnjeve i pčelarstvo. Motore voli i vozi od ”malih nogu”, muzikom se bavio 29 godina, svirao po svim lozničkim klubovima, kafićima i kafanama, a i dan danas pozove drugare pa krene od starogradskih do ronkenrola, svirka za svoju dušu. Osim toga ima ozbiljnu žicu, talenat i veliku kreativnost koju poslednjih nekoliko godina iskazuje kroz metalne figure. Od nekoliko matica, stare svećice i malo metala, očas posla stvori motor, polomljeni ključevi postaju svirači, gitare, a stara klješta ”majka i dete”, stare svećice su i par plesača, a od dvoja klješta zaljubljeni par na klupici. Granica je samo njegova mašta, a kako kaže, ima ”milion skica, crteža i hiljadu i jednu ideju”, ali nedovoljno vremena da ih sve pretvori u skulpture.

Stolar, a majstor za metal

– Deda i otac su bili stolari, bukvalno sam odrastao u stolarskoj radionici. Stolar sam po struci i taj posao i radim sada u inostranstvu. Volim alat, motore, bubnjevi i pčele, u tome uživam. Sve to me opušta i nadahnjuje. Pre deset godina sam svirao u Minhenu i vidim – čovek radi skulpture od metala, ali ne kao ove moje. Drugi je to bio stil, ali sam pomislio – pa to bih mogao i ja, kreativno je, inspirativno i oslobađa napetosti. Tako kolegi puknu klješta, hoće da ih baci, a ja ih uzmem, na buvljacima sam kupovao po 20 kilograma alata, pola bude ispravno, a što nije koristim za izradu figurica. Nisam znao da zavarujem, ali sam naučio da radim na CO2 aparatu, to je prostije, i sve njime radim. Koristim uglavnom čelik, aluminijum, mesing, sve od otpada što može da se zavari i zaletuje. Negde koristim i let lampu, izletujem i bude čvrsto, koristim i brener da određene stvari ugrejem pre savijanja – objašnjava Pidži.

Za jednu figuru treba mu od dva do osam sati, sve zavisi od složenosti figure koju radi i inspiracije. Ništa ne forsira, radi dok ne oseti umor, bez pritiska, opušteno. Figure ili skulpture su od 25 do 40 santimetara visine, napraviće sve što zamisili i nema tog starog metala ili alata koji ne može da ”oživi” u njegovim rukama, postane biciklista, motor, svirač, bilo šta.

– Ništa nije za bacanje, sve može da se iskoristi, imam u glavi kako to treba da izgleda i još uvek spretne ruke da mogu da to pretvorim u javu. Čovek mi je je dao kompletan diferencijal od BMW-a iz 1973. Rasklopio sam ga i sortirao delove tako da imam materijal, samo to treba sve prethodno odmastiti, očisti, pripremiti, ali mi nije teško, to volim i sve me to opušta. Kad napravim figuricu, više mi nije zanimljiva, ali se ljudima sviđa – priča čovek koji je, kaže, pre dve decenije otvorio prvu suvenirnicu u Banji Koviljači i radio dve i po godine, dok se nije pojavila nelojalna konkurencija sa istoka.

Ističe da je on pre svega stolar i da mu je rad sa drvetom primaran. Radi po okruženju i Evropi barake, vikendice, brvnare kao i razne upotrebne, neobične predmete od drveta, ukrasne lampe, jednu je uradio od starog korena vinove loze, jedrenjake, a pravi i košnice. Jednostavno, kako se kaže za ovakve ljude, ”Što okom vidi, rukom napravi”.

– Ovo radim iz ljubavi, kad imam slobodnog vremena. Najslađe mi je kad poklonim nešto od mojih radova nekome i vidim u njegovim očima da se oduševio, ta iskrena ozarenost nema cenu. To mi je velika satisfakcija za moj rad – kaže Pidži.

Mnogo ljudi koji su videli njegove radove reklo mu je da bi trebalo da napravi izložbu, da je ovo što radi umetnost, mada on to tako baš i ne posmatra. Ko zna, možda reši pa jednom u zavičaju i pokaže to što radi na nekoj izložbi, a imao bi čime da se podiči. Čovek koji voli muziku, motore, pčele i ima ”žicu” za umetnost da iz običnog, naizgled potpuno neupotrebljivog otpada, dobrog jedino za ”staro gvožđe”, stvori nesvakidašnju lepotu.

(Za Loznicke Novosti napisaoT.M.S)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *