U hramu Usjekovanja glave svetog Jovana Krstitelja na groblju u Donjem Šepku prethodnog dana je proslavljen praznik velikog proroka Gospodnjeg, koji se obilježava kao hramovna slava.
Njegovo visokopreosveštenstvo, arhiepiskop i mitropolit zvorničko-tuzlanski, gospodin Fotije ovom prilikom je osveštao novi hram i služio svetu arhijerejsku liturgiju, uz prisustvo mnogobrojnih pravoslavnih vernika.
Mitropolita Fotija je u porti hrama dočekao nadležni paroh, protojerej-stavrofor Milan Milovanović, zajedno sa protojerejom Milošem Zekanovićem arhijerejskim namesnikom zvorničkim, drugom braćom sveštenicima, đakonima i vjernim narodom.
U svojoj besjedi, vladika Fotije je naglasio značaj svetog Jovana Krstitelja koji nam je ukazao na Hrista, Jagnje Božje, ali i na to da u novozavjetnu Crkvu ulazimo kroz svetu tajnu krštenja, koje je neophodno za naše spasenje. U nastavku pročitajte cijelu besjedu mitropolita Fotija:
Danas sam došao da osvetimo ovu crkvu. Čuli smo kome je posvećena i koji je njen smisao, pa da ne ponavljam. Napisao sam nekoliko pesama o Svetom Jovanu Krstitelju, između ostalog i o Usekovanju, današnjem prazniku, i preporučio bih da oni koji mogu, pročitaju te pesme.
Kada god pominjemo Svetog Jovana Krstitelja, mislimo na dve stvari: prvo, na njegov podvig – živeo je u pustinji čitav život, sve dok se nije pojavio na reci Jordanu, gde je započeo svoju misiju. Krštavao je narod, privodeći ga starozavetnoj Crkvi, pokajanju i krštenju. Sa druge strane, on je bio taj koji nam je ukazao na Gospoda Hrista, kada je Gospod došao na Jordan da ga Jovan krsti. Toliko smirenja je Gospod pokazao da je došao da se krsti od čoveka, rođenog od žene. Sveti Jovan je prepoznao Hrista i rekao: „Ti treba mene da krstiš“, ali mu Gospod odgovara: „Ostavi sada, jer tako nam valja ispuniti svaku pravdu.“ Ovaj dijalog pokazuje smirenje kao put povratka u Crkvu.
Takođe, Gospod nam je time pokazao da se u novozavetnu Crkvu može ući samo kroz Svetu tajnu Krštenja. Oni koji nisu kršteni po pravoslavnom obredu, nisu u Crkvi i nalaze se izvan „broda“ Pravoslavne Crkve.
Želim da zahvalim svima koji su pomogli da se ovde danas saberemo – kumovima, prijateljima, donatorima. Imamo ljude koji su dali velike priloge za oslikavanje hrama, uključujući i 10.000 evra, a Opština Zvornik i gradonačelnik su takođe dali svoj doprinos. Ovo treba isticati i tim putem nastaviti, kao što su to činili Sveti Sava i Nemanjići.
Naša Eparhija zvorničko-tuzlanska – ako Bog da, jednog dana će joj biti vraćen status Mitropolije – uvek je bila veliko gradilište crkveno. Ali, ne treba da ostane samo na gradnji crkvenih objekata. Potrebna nam je suština, a ne samo forma. Suština je ono što smo danas doživeli na Svetoj Liturgiji – pričešće živim Hristom, Istinom, Pravdom i svakim dobrom. Oni koji se nisu pričestili, treba da pitaju svoje sveštenike kako mogu da se pričeste. Ne smemo da mislimo da pričešće nije za nas, jer nismo ispunili neku formu ili nismo teolozi, sveštenici itd. Ljudi smatraju da smo mi koji smo u mantijama vernici profesionalci. To ne mora ništa da znači. Bogu pristupamo kao ljudi, kao žive ličnosti, sa svojim dobrim i nedobrim delima. Sa svojom verom, podvizima i borbom.
Ljudi koji npr. dežuraju i brinu o drugima, poput onih u bolnicama, čine veliki podvig. Dežurne sestre obilaze po celu noć bolesnike, to je samarjanski podvig koji nas udostojava da se pričestimo. Vrlinska dela, vera u Boga, Istinu i Pravdu. Vera u našu istoriju, vera u Kosovo i Metohiju, sve to postoji u nama, kao što smo i danas čuli u pesmama ove dece ovde. To nam je sve potrebno, a najpotrebnija nam je Crkva i vera. Nama Srbima je dodatno potrebno jedinstvo i zajedništvo u borbi za opstanak i očuvanje Republike Srpske na prostorima Bosne i Hercegovine.
Malo sam odužio. Zato bih prvo molio za oproštaj, a drugo, da malo pesmom kažemo nešto više nego pričom. Pesma govori mnogo i zato su ovde moja bratija đakoni koje mi zovemo Luka i Kleopa zbog pesme “Luka i Kleopa“. Juče sam napisao dve nove pesme – jedna se zove „Krstitelj“, a druga „Svetitelji naši“. Pesme su naša lična karta, ko hoće da nas upozna, neka sluša te pesme – zaključio je svoju besedu Visokopreosvećeni.
Ordenom Svetog kralja Dragutina – prepodobnog Teoktista odlikovan je Goran Jevtić iz Šepka, za odanost Crkvi i nesebičnu ljubav iskazanu kroz aktivno učešće u gradnji hrama svetog Jovana Krstitelja.
Molitvenom sabranju prisustvovao je i gradonačelnik Zvornika, Bojan Ivanović koji je dobio Arhijerejsku pohvalnicu zbog ljubavi, truda i nesebičnog učešća u izgradnji hrama na groblju u Šepku.
Visokopreosvećeni mitropolit Fotije je osveštao slavske prinose vernika, a krsni hljeb je prelomljen sa kumom slavlja, Radenkom Vidakovićem.
Sabranje je nastavljeno uz trpezu ljubavi u porti hrama.
(Izvor: Eparhija zvorničko-tuzlanska)
