Mladen Sekulić iz Milića bavi se slikarstvom. Ljubav prema crtanju rodila se kada je imao neki šest, sedam godina.
“Bio sam dijete i gledao sam na televiziji neku izložbu i razmišljao kako bih i ja jednog dana volio biti slikar. Moj djed i moj stric su jako lijepo znali crtati. Djed mi je stalno crtao, a ja sam tražio da mi crta životinje. I tako sam zavolio slikarstvo”- priča nam Mladen. U osnovnoj školi uživao je na časovima likovne kulture, a posebno mu je odgovarala kada se povećao broj časova.
“Kasnije sam se uključio u likovnu sekciju van škole. Učestvovao sam u svim školskim takmičenjima i ostvarivao neke zapažene rezultate. Svakog dana je sve više rasla ljubav prema slikatsvo i zadnjih deset godina se time bavim profesionalno”- kaže on.
I ništa tu ne bi bilo čudno i neobično da Mlade ne slika-ustima. Naime, od rođenja je paralizovan, ali je zahvaljujući svom trudu i pomoći roditelja, školu je završio u JU „Zavod za školovanje i profesionalnu rehabilitaciju invalidne djece i omladine“ u Podgorici.
Slika akril bojama. U usta uzme četkicu, umoči u boje i onda na platnu stvara pravu umjetnost, a svoj talenat je izbrusio uz pomoć Darka Juroševića, diplomiranog vajara i profesora likovne kulture iz Milića.
“Pošto sam ja već pisao ustima, malo je manje trebalo vježbe, ali bilo je naporno. Međutim, kada nešto volite, nađete način da to postignete. Bilo je teško, bilo je momenata kada sam htio odustati i da mi to bude samo hobi. Onda nađem hiljadu razloga zašto bi to trebao nastaviti”- objašnjava ovaj taletirani umjetni
Koliko mu je potrebno vremena da uradi jednu sliku pomoću usta, ovisi od motiva, veličine platna, detalja, a najduže je sliku radio 2,5 mjeseca. Ono što je još bitnije, Mladenova upornost se isplatila i nejgov rad je prepoznat i van granica BiH. Član je u VDMFK u Lihteštajnu, odnosno, u Udruženju slikara koji slikaju ustima ili nogama i to već šest godina. Poziva sve slikare koji žele priključiti se udruženju da mu se obrate i da ih poveže sa članstvom.
Zainteresovanih za Mladenove radove, ne nedostaje.
“Ljudima je interesantan način na koji ja te slike stvaram i radim. To su pejzaži, mrtva priroda, itd. Ima dosta zainteresovanih ljudi. Ja nekada ne mogu ni prihvatiti narudžbu jer imam posla. Trudim se svima izaći u susret. Mogu zaraditi od svog rada”- priča Mladen.
Za njega granice ne postoje, a ne bi trebale ni za druge osobe sa invaliditetom, poručuje ovaj mladi inspirativni čovjek.
“Nisu granice u mnogo čemu, nego su samo granice u psihi. Sve kreće iz glave. Ne treba se nikada predati. Treba da se svi bore. Svi veliki ljudi su imali padove, a na kraju su uspjeli vratiti se i biti to što jesu. Tako i mi koji se trudimo postići nešto. Svaki trud se isplati, a rezultat će doći kad-tad”- poručuje naš sagovornik. On je uz pomoć svoje porodice prilagodio kuću i uslove u kojima radi, a sve kako bi još bolje stvarao prelijepe slike. On je inspiracija za sve one koji sumnjaju u sebe, imali invaliditet ili ne.
(Nataša Tadić)
