PRIPADNICI organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića dovedeni su prethodnog dana u poslijepodnevnim časovima u Specijalni sud u Beogradu, gde im je nastavljeno suđenje za sedam ubistava, trgovinu drogom, nezakonito držanje i nošenje oružja, otmicu i silovanje.
Ubistvo Ruste Kapetana i Joke
– Dalje mogu da pričam o ubistvu Riste Kapetana u Turskoj u Istanbulu i Joke u Španiji. Dok sam bio u Truskoj spremali smo namamljivanje Riste Kapetana. Ja nisam učestvovao u tome, vratio sam se sa Veljkom, bio sam kući, video sam slike pokojnog Joke koga su tri Zvicerova otmičara u Španiji sačekala, savladala, ubila – kaže Lalić:
– Pre ubistva Ljepoje pripremali smo ubistvo njegovog kuma koji je sa njim učestvovao u pljački u Dubaiju, a za koga se prvo mislilo da je aktivno učestvovao u atentatu na Zvicera u Ukrajini. Našli smo ga u jednom lokalu, uspeo sam da instaliram neke kamere, da Radoje može da prati šta se dešava u tom lokalu. Posle smo saznali gde živi, Hrvatin je iznajmio stan u toj zgradi, pomogao sam oko nadzora, a auto-kameru smo smestili u garaži. Taj Mladen je imao obezbeđenje, blindu, pratili smo ga i fizički do teretane. Posle nekog vremena smo imali njegovu rutinu. Plan za ubistvo se izjalovio, ali smo i saznali da on nema veze sa Ukrajinom. Ipak, fotografije koje smo imali Zvicer je iskoristio i rekao mu kako ga prate škaljarci i da ga je on zaštitio.
– Radili smo i pratnju momka nedavno ubijenog na ostrvu u Hrvatskoj. On se u Beogradu kretao blindiranim BMV-om, imao je ljude u pratnji. Pratili smo ga jedan ceo dan, ušao je u jedan hotel, pokušali smo da mu skinemo pratnju, tako što smo policiji prijavili naoružane ljude ispred hotela u koji je on ušao. Ali mislim da je on posle toga postao jako oprezan i napustio zemlju. Što se tiče Peruničića i njegovog ubistva u Marbelji, Nemanja Simić i mislim momak jedan Duško, koji je uhapšen sa Simićem, oni su u Španiji boravili, Duško je izbegavao zatvorsku kaznu iz Srbije, a Simke se krio zbog poternice za pucnjavu kod nekog TC na Karaburmi. Marko Miljković je saznao za Peruničića, kuma Alena Kožara. Dobio je informaciju da je Peruničić u Marbelji, Simke je pucao u njega na pešačkom prelazu. Krili su se jedno vreme u Marbelji, a kada su uhapšeni, unet im je kriptovani telefon u zatvor. Mogu da pomenem i da sam 2016. sa Pavlom Đurićem obezbedio plac jedan, tu je ubijeno jedno lice, Veljko mi se poverio za to, nisam znao da će tu neko biti ubijen.
– Učestvovao sam u otmici momka pod nadimkom Minge iz Koteža, bio je u bezazlenoj zavadi sa braćom Budimir. Uhvatili smo ga, ali on je brzo pušten, posle Pančevačkog mosta. Kad je bila svadba Marka Budimira stizale su informacije da škaljari sa nekoliko ekipa pokrivaju svadbu i rade na pratnji i pokušaju ubistva. Još bih pričao i Skaj aplikaciji, ali jako sam umoran.
Za danas je gotovo, nastavak je 10. novembra, kada će Lalić nastaviti da svedoči.
O ubistvu Šarca
– Kad smo saznali da Šarac učestvuje u pripremi ubistva Veljka i Marka počeli smo mi da planiramo njegovo ubistvo. U vozilu koje smo parkirali ispred njegove kuće instalirali smo kameru i tako smo ga pratili. Nadzirali smo mu kuću, svuda se kretao blindiranim vozilom, sa pancirom, bio je oprezan. Na sastanak u tržni centar ga je namamio Kačarević, a Nikola Ušović je angažovao momka koji ga je ubio. Miljković je rukovodio tom likvidacijom, davao je detaljne instrukcije tom momku kako da mu puca u glavu, kako da se kreće. Posle ubistva Miljković se kucao sa suprugom Šarca, predstavio se kao član škaljarskog klana i tražio Šarčevo blindirano vozilo, koje je posle i preuzeto. To vozilo je od mene zaplenjeno prilikom mog hapšenja – rekao je Lalić.
Kako su planirali ubistvo Vučića
– U januaru 2021. Marko i Veljko su išli kod Zvicera povodom rođenja njegovog deteta. Pošto su od dela crnogorskih službi koje su pod kontrolom kavčana dobili informaciju da se sprema njihovo ubistvo, na aerodromu su se pojavili kao živi mamac, kako bi se pohapsili neki škaljarci. Dok su boravili tamo, a i posle sa oduševljenjem su govorili kako su ih vozili u naoružanim konvojima, kako deo službe stoji iza njih, kako bi to trebalo uspostaviti i ovde u Srbiji – rekao je Lalić i dodao:
– Zvicer je obezbedio oko pet miliona evra i balističku pomoć dela tih službi koje su za svrgavanje političkih struktura ovde u Srbiji, da se dovede neko podoban, ko bi radio u interesu klana.
– U tu svrhu su već i bila sprovođena neka delovanja preko društvenih mreža, ispisivanje parola. Najveću pepreku su videli u predsedniku. Bilo je dogovoreno da prvi veći protesti budu uz velike nemire, a sve u cilju pritiska na vladajuću strukturu. Bilo je reči i oko atentata na predsednika. Bilo je reči o postavljanju eksplozivnih naprava na javnim površinama.
O ubistvu Ljepoje
– Prelazim na Milana Ljepoju. Nalog lažni Leon, sa kog se Miljković kucao sa škaljarcima, između ostalih korišćen je i za razgovor sa Veljkom Banovićem Votkom. Banović je spojio Miljkovića sa osobom pod nadimkom Zvonce. Pretpostavljamo da je iz Niša, i Miljković pokušava da mu razotkrije identitet. Obećava mu blindirano vozilo, u šta je Ljepoja poverovao. Miljković da bi utvrdio njegov identitet i traži mu fotografiju lične karte i tu faktički Ljepoja otkriva svoj identitet – priča Lalić:
– Šalje ovlašćenje Ljepoji, pokušava da ga namami i zakazuje sastanak za 9. 12. 2020. kod stanice Lasta. Rekao mu je da dođe i uzme to vozilo. U ranim jutarnjim satima dolazimo Veljko, Marko, Draganić, ja. Veče pre toga smo odvezli blindirano vozilo “BMV” u Ritopek, taj snimak se može videti u spisima. U skrivenoj prostoriji Janković i Draganić pripremali su hekler i koh sa prigušivačem za sutrašnju otmicu. Miljković je isprobao tako što je pucao u neku kesu sa peskom. Tog 9. decembra smo došli u Ritopek u ranim jutarnjim časovima. Tu su bili Veljko, Marko, Draganić i Janković. Janković je držao taj hekler i koh u slučaju da Ljepoja potegne oružje. Za pratnju su bili zaduženi Hrvatin i još jedan.
– Ljepoju je na parkingu kod Laste pokupio Tešić oko devet ujutro. Krenuli su ka Ritopeku. Trebalo je ja da dočekam LJepoju. Bio sam kod blinde, ostavio sam otvorena vrata. Ostavili smo upaljen usisivač, kao da se priprema blinda, ali je to trebalo da zamaskira da se ne čuje ništa ako dođe do nekih problema. Izašao je Ljepoja, rukovali smo se. Okrenuo se ka meni, trebao da pogleda blindu. Sećam se šta je Ljepoja nosio, džudo tehnikom tepiha sam ga oborio na zemlji. LJepoja je trebao da bude likvidiran kao osveta za pokušaj ubistva Zvicera. Veljko je nekoliko puta zgazio Ljepoja po licu. Tako ga je onesposobio. Vezao sam mu ruke lisicama pozadi, uneli smo ga u skrivenu prostoriju. Priliko udaranja Ljepoje, Veljko se povredio. Skinuli smo LJepoji garderobu, ostao je u donjem vešu, krenuli su da ga ispituju. Shvatio je u kojoj je situaciji, tukli su ga, oko mu je bilo zatvoreno, naduvena usta, u garaži gde je i nađen njegov DNK bilo je tragova njegove krvi. Uneli smo ga u skrivenu prostoriju, stavili na stolicu. Brzo je dao šifru od Skaja. Veljko i Marko su otišli na sprat kako bi mogli da kucaju sa njegovog telefona i vide sadržaj. Dolazili su drugi članovi, pokazivali su mu neke slike. Priznao je svoje učešće, svoju ulogu u pokušaju ubistva Zvicera u Ukrajini, da je to uradio zbog novca, jer više nema mnogo novca iz pljački – rekao je Lalić i dodao:
– Dao nam je dosta informacija, da su se spremale neke nove likvidacije. Marko Budimir i ja smo razgovarali sa njim. Na ruci je imao sat šafhauzen i to limitiranu seriju, taj sat je Miljković dao Draganiću i praksa je bila da se sav novac od žrtava da Draganiću, LJepoja je imao oko pet-šest hiljada dinara. Imao je neki zlatan lančić koji je bačen, kao i garderoba i dokumenta. U jednom momentu su u skrivenu prostoriju ušli Veljko, Hrvatin. Ja sam sa Draganićem skidao DNK i konzervirao hekler. U jednom momentu sam čuo krkljanje. Video sam Belivuka i da ga dave. Obmotali smo mu zatim žicu oko vrata, lice mu je poplavelo, prestao je da se otima i onda je Veljko podmetnuo kadicu ispod njegove glave i velikim nožem mu prerezao vrat. Izletelo je dosta krvi i sa sigurnošću mogu da kažem da od tog momenta nije bio živ. Kad sam sa Draganićem završio odlaganje oružja, otišao sam gore u kuću. Veljko, Hrvatin i Marko Budimir su odlagali telo. Hrvatin i Veljko su izašli, a ja sam sa Draganićem ostao da očistim prostoriju. Posle sam otišao sa još nekima koji su do reke otišli da prospu ostatke.
– U kući sam vlažnom krpom prebrisao prizmelje i prvi sprat, da uklonim tragove. Sa Markom Miljkovićem sam blindu odvezao do kuće u Lisičijem potoku, gde je ona posle mesec i po dana i nađena. U skrivenoj prostoriji se držalo dosta oružja, ja sam u većini slučajeva učestvovao u prikupljanju tog oružja. Jedan mitraljez i snajper smo putem kontakta Leon uspeli da otmemo od škaljarskog klana. Taj mitraljez i snajper sam čistio, deset glok pištolja je na prevaru uzeto od Veljka Banovića, donelo ih je jedno starije lice u jedan kineski restoran. To starije lice je ličilo na Veljka Banovića po nekim slikama koje smo posle imali. Došao je džipom zlatne boje. Jedan snajper nađen na stadionu doneo je Gligorijević i on je namerno tamo ostavljen u smislu nestanka Gligorijevića (Puki). Jedan glok pištolj je uzet od Lazara Vukićevića, rasprskavajuće mine su preuzete od Veljka Banovića, doneo ih je neki momak. Nekoliko paketa eksploziva je takođe preuzeto od škaljarskog klana. Sve je to preuzeto na prevaru. Jedan veliki snajper smo išli do Loznice da preuzmemo. Koliko ja znam, preko nekog Zvicerovog kontakta je plaćen 12.000 evra, on je uzet za najzahtevnije zadatke. Miljković, Marko Budimir i ja smo išli da ga preuzmemo.
– Sve oružje je odvoženo u Ritopek, tačnije nekoliko kilometara od kuće je čekao Draganić, da slučajno neko nije pratio. Tamo je rađeno čišćenje, konzerviranje, uklanjanje DNK. Sve je rađeno pedantno sa maskama i rukavicama. Kriminalnu grupu stvorili su Veljko i Marko i to posle izlaska iz pritvora zbog ubistva na šinama, 2019. je počela da dobija formu, po uzoru na kartele. Oni su bili vođe, najbliži njima bila su braća Budimir.
– Članovi su imali zadatak da prikupljaju informacije o drugim grupama, pre svih o škaljaracima, ali su proveravali i lojalnost svojih članova. Grupa se finansirala prodajom droge, obezbeđenjem klubova, gde se takođe trgovalo drogom. Kokain su kupovali Veljko i Marko i to isključivo od kavačkog klana, prodavala se marihuana, pravio se spid. To se radilo više puta u bunkeru na Partizanovom stadionu, a jednom i u štek stanu Marka Budimira. U prostorijama su stajale digitalne vage, kese, sprej za ukljanjanje DNK, sumporna kiselina, etil-alkohol i druga oprema i derivati za pravljenje, razmeravanje, pakovanje droge.
– Zaboravi sam da kažem za LJepoju. Posle ubistva Veljko i Marko su meni i Marku Budimiru rekli da je Zvicer poslao dva kilograma kokaina, kao nagradu. Jednom sam učestvovao u pratnji 40 kilograma kokaina koji je dopremljen na stadion, a koji je poslao Radoje. To je bilo neposredno pre našeg hapšenja. Sa Zvicerom sam ja sarađivao vezano za kokain i to u više evropskih gradova, slao mi je tovare od pet do 15 kilograma.
Lalić izneo jezive detalje o mašini za mlevenje mesa
Nakon pauze Lalić je nastavio sa svedočenjem te opisao šta se dešavalo sa Radojevićevim automobilima i kako su dogovarali nabavku droge.
– Preuzeli smo Radojevićeva vozila. Oduzet je BMV, “škoda”, “rendž rover”, jedan mercedes s klase kupe. Miljković mi je naložio da pribavim lažno ovlašćenje za taj mercedes, koji se vodio na Radojevića. Odvezli smo ga uz administrativni prelaz sa KiM. Tamo smo se našli sa jednim Albancem i predali smo mu auto. Dogovor je bio da nam kao kompenzaciju pošalje marihuanu, nisam siguran da li je to realizovano. Posle smo mu poslali odjavu za to vozilo. Posle Radojevićeve smrti Miljković se dopisivao sa Lakićevićem, koji je na kripti bio DŽeri, nisam siguran da li je on prvo mislio šta se desilo sa Zdravkom, ali sarađivao je – rekao je Lalić i dodao:
– Dve-tri nedelje kasnije kada je Vladimir Kovačević iscenirao lažnu pucnjavu na Voždovcu, što je urađeno po Miljkovićevom nalogu u cilju da se kao prikaže kako škaljarski klan sprovodi nasilje na ulicama, da se pažnja policije preusmeri na njih. Posle ubistva Lazara Vukićevića, mašina za mlevenje je bila rasklopljena i Draganić ju je nosio na peskiranje, to nije bio prvi put. Time su se uklanjali tragovi i posle ubistva Vukićevića je mašinu rasklopio, uneo u skrivenu prostoriju, ponovo sklopio i stavio u tajnu prostoriju, do tada je mašina bila u garaži – rekao je Lalić.
– Sa Zdravkovog aparata Miljković je kucao poruke naredna dva-tri dana njegovim kontaktima, pokušavao je da tako prisvoji neki stan u Kotežu i drugu imovinu. Drugi dan sam dobio zadatak da Zdravkovo vozilo odvezemo u Pere Velimirovića na parking i tu smo ga ostavili. Tu postoji i video-zapis sa gradskih kamera. Miloš Budimir je vozio, a ja sam pratio. Ostavili smo ključ na zadnjem točku. Narednih dana se Miljković dopisivao sa Radojevićevim kontaktima. Zdravkova supruga je posumnjala da nešto nije u redu trećeg dana, postavila je nekoliko pitanja, a zatim je pitala kako nazivaju jedno drugo, Miljković se konsultovao sa Milošem Budimirom jer ga je on najbolje znao, ali nije dao tačan odogovor. Pa je odlučeno da se telefon isključi, kartica je bačena sa Železničkog mosta, a telefon sa Brankovog mosta. To je sve za Radojevića.
Kako su se ponašali Belivuk i Miljković dok je Lalić opisivao kako su ubijali
Dok je Lalić svedočio, Belivuk i Miljković su pažljivo slušali ono što je ovaj govorio. Miljković i dalje upisuje u svoje beleške ono što govori svedok okrivljeni, ispred sebe ima stolicu na kojoj su mu papiri za pisanje. Miljković se prilikom vraćanja u boks, kad je prvi put izašao da kaže da ima primedbu na jučerašnje Lalićevo izlaganje, sve vreme provokativno i sa osmehom na licu gledao u pravcu nekadašnjeg bliskog saradnika. U jednom momentu, Belivuk je zevao, kad je Lalić pričao kako je otet Radojević. Nekoliko puta se ironično nasmejao. Kad je sudija odredila pauzu, Belivuk i Miloš Budimir su kao i juče razmenili nekoliko rečenica i obojica su se smejali. Belivuk je inače bio u istoj plavoj majici kao i juče.
Miloš Budimir, koga je Lalić prilično pominjao, skoro sve vreme je gledao u pod pridržavajući rukama glavu.
Odlazak u Tursku i ubistvo Radojevića
– Neposredno po ubistvu Vukićevića, Veljko, Marko, ja i još neki otišli smo u Istanbul gde je već boravio Mili Brašnjević. U Turskoj sam Miljkoviću napravio Skaj nalog pod nalogom Leon, koji će biti kasnije bitan. Taj imaginarni lik predstavljen je kao blizak Kapetanov čovek. Preko tog naloga on pokušava da se raspita kod škaljaraca da budu ubijen Veljko i Marko. Miljković je dobijao preko tog naloga informacije i počeo je da sumnja da bi neko ko je zainteresovan za ubistvo bio Zdravko Radojević. Naredio je da bude preškraban grafit ubijenog brata Radojevića, da se vidi kako će ovaj da reaguje. Posle švrljanja grafita, Kaniđa, kodni naziv Radojevića, reaguje i kaže da će učestvovati jače i svim srcem i pomoći sve što treba. Miljković je odustao od auto-bombe, kad se ukazala mogućnost da se direktno spoji sa Radojevićem – svedoči Lalić.
Zdravko Radojević je namamljen tako što mu je ponuđeno oružje, ispričao je Lalić.
– Sastanak sa Zdravkom je bio zakazan i to je bilo 10. 11. 2020. kod Laste na auto-putu, na parkingu. Radojević je kasnio dvadesetak minuta. Na spratu kuće u Ritopeku u jednoj prostoriji su bili skriveni Marko, Veljko, Draganić i Miloš Budimir, a ja sam trebao da dočekam Radojevića. Janković mu se predstavio kao Leon, dovezao ga je do kuće. U pratnji su bili Marko, Budimir i Hrvatin. Otvorio sam kapiju, otišli do laptopa da bih mu kao pokazao snimke oružja. Uhvatili smo ga, oborili na pod, vezali lisicama, trakom noge oko članaka. Krenulo je ispitivanje. Nije bio nešto mnogo tučen, ja ga nisam nijednom udario. Uglavnom su ga otvorenom šakom udarali Miljković, Miloš Budimir. Predao je Skaj šifru, ispitivali su ga sa kim je u vezi, koga još zna, interesovalo ih je šta ima od imovine, koja vozila. Naterali su Radojevića da napuni okvir od jednog pištolja, naterali ga da kašlje u jednu masku, sve to umotali i odložili. Spustili su ga u skrivenu prostoriju. Miljković, Marko Budimir i ja smo otišli iz kuće, nazad do parkinga, gde je Radojević ostavio svoje vozilo. Zaputili smo se ka gradu. Ostavili smo ga u Pere Velimirovića, na parkingu gde je Mitićev auto posle otmice takođe bio ostavljen. Ali posle dva sata smo se vratili po taj Radojevićev auto i otišli do kuće Dejana Lazarevića u Lisičijem potoku, koju nam je dao na korišćenje.
– Ekipa koja je ostala u Ritopeku nas je obaveštavala. Znam da je Belivuk sekirom po vratu udario Radojevića i usmrtio ga. Oni su uništili telo i sve ostalo kao i u drugim delima, a Miljković je kucao sa Radojevićevog Skaj naloga i pripremao je prisvajanje njegovih vozila. Dok smo ispitivali Radojevića snimljeno je nekoliko glasovnih poruka, naterali ga, jedna je bila “ne mogu da pričam, u gužvi sam”, time su hteli da se neko razuveri ako neko bude posumnjao da on ne piše sa telefona.
– Iscenirali su i da je pucano na kuću Marka Budimira, da je to uradio Radojević, iz pištolja koji je nateran da drži.
Ubistvo Lazara Vukićevića
Lalić je svedočio i o ubistvu Lazara Vukićevića koje se dogodilo 14. oktobra 2020. godine. Ali je prvo počeo da priča o Kapetanu.
– U Crnoj Gori. Hodžić je bio blizak Kapetanu, Spahić i nije bio baš toliko blizak škaljarskom klanu. Kapetan je namamljen da dođe. Hodžić se mašio za pištolj, Janković ga je ubio. Sve je slikano. Radulovića i Spahića su vezali, kad su utvrdili da Spahić nije bitna karika i njega su usmrtili, dok su Mileta Kapetana držali živog – rekao je Lalić.
Advokat Vladimir Petrović rekao je da Lalić “kiti” iskaze koji nemaju veze sa optužnicom.
– Ne znam dokle će Lalić da kiti iskaz stvarima koje nemaju veze sa optužnicom. Zašto slušamo nešto što nema veze sa optužnicom. Kako priča da je neko gledao neki prenos, da je neko nekog srdačno dočekao, a nije prisustvovao tome.
Zamenik tužioca se pobunio te rekao da se u optužnici navodi i ovaj slučaj.
– Pustite, kolega, da čovek priča. Ako ste nervozni, nemojte…
Marko Miljković je izašao i rekao advokatu: – Vlado, pusti ga da priča, neka priča sve što misli da treba da priča.
Lalić je nastavio da svedoči te je opisao kako je trebalo da izgleda lažna otmica Veljka Belivuka.
– Kad je otet Mile Radulović Kapetan, koji je držan u životu oko dva meseca, preko njegovog kriptovanog telefona su ostvarivani kontakti sa Jovicom Vukotićem i još nekima. Mile Radulović je aktivno učestvovao, nije imao drugog izbora u obmanjivanju. Udavljen je produžnim kablom, pre toga je snimljen u višečasovnom iskazu, gde priznaje da je počinio neka krivična dela za škaljarski klan. Eto, to sam hteo da pomenem, jer je preko njega namamljen Lazar Vukićević i pokušan da bude namamljen Aleksandar Šarac i to pričom kako Miletovi ljudi treba da otmu Belivuka i ako realizuju da će ga ispitivati, mučiti i likvidirati i da oni budu tu kad ih otmu. Trebalo je obojica da budu oteta istog dana, ali se Šarac predomislio i nije došao, ali je Vukićević prihvatio taj “zadatak”.
– Otišao sam u Ritopek. Draganić je izvadio jedan pištolj sa prigušivačem, pripremili smo ga, stavio je rukavice i njegova funkcija je bila da reaguje ako Lazar potegne oružje. U pratnji su bili Hrvatin i Marko Budimir.
– Kada su prišli kući u Ritopeku, Draganić je otvorio kapiju, ja sam bio u garaži. Vukićević je izlazio iz vozila, ja sam krenuo da prilazim, nisam primetio da Vukićević drži pištolj. Miloš Budimir ga je udario pesnicom, Vukićević je zapucao, skočio sam rukama na pištolj, savladao sam Lazara, pao sam preko njega i desnom rukom sam mu držao ruku kojom je držao pištolj. Ostali su krenuli da ga šutiraju, ostao je bez svesti, uzeo sam njegov pištolj. Ostala je velika lokva krvi oko njegove glave. Miloš Budimir i ja mu lisicama vezujemo ruke, nosimo ga garaži. Miloš uzima građevinski čekić i nekoliko prstiju mu je izlomio. Vezujemo ga trakom, ruke, noge, i unosimo u prostoriju. Miloš Budimir uzima sprej, prska njegovu zadnjicu i gura mu u anus dršku od metle ili džogera. Počinje ispitivanje Vukićevića, daje nam šifru od Skaja, ispitujemo ga o povezanosti sa klanom, šaljemo fotografije Veljku i Marku. U cilju ispitivanja udarili smo ga kablom. Nije reagovao na udarce, sve vreme je krvario iz glave i ruke, čini mi se da je bio u šoku. Ništa od bitnijih informacija nije nam dao. Pričao je kako je prišao škaljarskom klanu od straha za život od Nikole Vušovića. Sve je trajalo oko dva, dva i po sata. Dok je udaran po telu nije zapomagao, nije bilo njegove facijalne ekspresije. Pogled mu je bio u daljini. Kako bismo ga povratili polivali smo ga vodom iz creva, a onda pošto ništa nije davalo rezultate, onda smo mu blizu usta puštali vodu iz creva, da ne može da diše. U jednom momentu smo ga postavili na stolicu, Miloš Budimir ga je dva-tri puta udario po glavi, Vukićević je bio izuzetno bled. Nekoliko minuta ga niko nije udarao. Odjednom mu se zgrčilo lice, raširile su mu se zenice, bio je bled. Budimir je uzeo kabla, obavili ga oko vrata, svako na svoju starnu je povukao, ali on nije reagovao, tako da mislim da je pre toga preminuo – ispričao je Lalić.
– Miloš Budimir, Marko Budimir i ja smo ostali na spratu kuće. Tu smo i prenoćili da bi rano ujutro došao Vlada Draganić i nas četvorica smo uništili telo, spustili se do reke izručili sadržaj u reku i otišli kući. Par dana kasnije ja sam pokupio Veljka i Marka, kad su se ilegalno vratili iz Crne Gore, posle trostruke otmice i ubistva. NJima sam napravio dva nova Skaj naloga. Mislim da je to to vezano za ovo krivično delo, prešao bih na sledeće – rekao je Lalić.
– Na pola puta javili su da svi dođemo u bazu, da su oteli lice. Miloš Budimir je javio da je u pratnji primetio Aleksandra Šarca. Krenuli smo svi ka bazi. Peške sam se posle uputio ka bunkeru. Među poslednjima sam stigao u kancelariju u sklopu bunkera. Unutra zatičem skoro sve učesnike pratnje i jedno prebijeno lice. Ispitivali su ga. On je otvorio i Skaj. Rekli su mi da je taj što je otet rekao da radi za Lazara Vukićevića. Po nalogu Veljka brišem snimke sa kamera iz naše prostorije – rekao je Lalić i dodao:
– Narednih dana po njegovom nalogu brišem snimke i sa kamera sa stadiona. Milošu Budimiru i meni kaže da idemo za Ritopek. Lice se vezuje lisicama. Na sebi je imao tamnu majicu, bermude i bele patike. Unosimo ga u kombi, polažemo između sedišta. Moj zadatak je bio da ga čuvam. Odlazimo ka kući u Ritopeku. Tamo nas dočekuje Draganić. Belivuk na stadionu naređuje da se uklone tragovi krvi, ukloni nameštaj. U Ritopeku sam ja pretresao to lice, unosimo ga u skriveni prostor. Nastavimo da ga ispitujemo, on kreće da priča neke nepovezane stvari, da nas laže. Priča kako radi za Vukićevića, da ga je upoznao u zatvoru, da mu je dao 500 evra, da mu je kupio te bele patike…
– Miloš Budimir i ja smo loše reagovali na to, kleštima sam mu prignječio prst na desnoj nozi. Miloš Budimir mu je čekićem na levom kolenu napravio otvorenu ranu. Nije jauknuo, pa smo mislili da je pod dejstvom droga. U cilju ispitivanja smo ga tukli drvenom štanglom, tukli ga, ispitivali, Miloš Budimir i Draganić su ga nekoliko puta fotografisali. Govorio nam je da je 25 dana ranije izašao iz zatvora, da nije mnogo upućen u celu situaciju. Miloš Budimir je uzeo kabl i obavili smo Mitiću kabl oko vrata, svako na svoju stranu. Lice mu je pomodrelo, kad je prestao da se pomera, podmetnuli smo kadu kod grudi i Budimir je tada velikim mesarskim nožem mu prerezao vrat. Curilo je dosta krvi. Ne znam kad je nastupila smrt, ali on sigurno nije bio u životu posle toga. Ubrzo smo napustili kuću u Ritopeku – rekao je Lalić.
– U Belvaru nas je zaustavila interventna policija, legitimisali nas i pustili. Nastavili smo put do Mirijeva gde je živeo Miloš Budimir, tu smo ga ostavili, a Vojinović je mene odvezao do mog auta koje je bilo kod stadiona. Otišao sam kući, sutradan, po nalogu Veljka i Marka Miloš Budimir i Hrvatin dolaze po mene i tu stiže Nikola Spasojević žutim pikapom. Krenuli smo ka Ritopeku. Tamo nas je kao i uvek čekao Draganić i po nalogu Veljka i Marka smo uništili Mitićevo telo. Draganić je načinio neke fotografije. Uništili smo telo na način na koji se to pre i posle radilo. Spakovali smo ostatke u džakove. Draganićevim vozilom se spustili do puta, a onda peške do reke, prosuli ostatke i vratili se nazad.
Lalić o ubistvu Nikole Mitića
– Sledeće u čemu učestvujem je otmica i ubistvo Nikole Mitića, 10. 8. 2020. Kodno ime mu je bilo Posejdon. Nekoliko meseci unazad izvesni Pišta, koji živi na Kosovu se vrlo uspešno infiltrirao u škaljarski klan, do samog vrha i on nam je prosleđivao poruke koje su razmenjivali i pripreme planiranja ubistva – rekao je Lalić.
Kada je Lalić spomenuo Brašnjevića, ponovo je reagovao advokat Petrović, a zamenik tužioca je kazao da se ova kriminalna grupa tereti za udruživanje i da ima pravo da priča sve ono što zna o grupi.
– Posle događaja lažne otmice i ubistva Brašnjevića, kad se vratio u Beograd, on im je ponudio da može da pomogne da ubije Brašnjevića, kao odmazdu za Atinu. Mi smo fingirali tu otmicu i ubistvo. Kupili lažnu krv, svezali ga, poprskali ga krvlju, javili im da je navodno otet, a onda ga slikali u jednoj rupi u pozama kao mrtav. Mili Brašnjević je za to dobio novac, koji su škaljarci isplatili. Tako je Pišta stekao potpuno poverenje – ispričao je Lalić.
Imali grupu na Skaj aplikaciji “Kovid 19”
– U avgustu, septembru on nam javlja da škaljarci imaju nekoliko ekipa koje nas prate. Mi smo danima opservirali naše kamere za video-nadzor, fizički smo pokušavali da detektujemo vozila, ali bezuspešno. 10. avgusta smo sa nekoliko ekipa Miloš Budimir, ja Hrvati, Aleksa Stošić i još neki patrolirali. Slikali smo neka vozila. Oko podneva smo pravili pauzu, napravili novi plan da Belivuk i Miljković krenu sa vozilima svojim kao mamac ka Dedinju ka Dejanu Lazareviću, da vidimo da li će se neko zakačiti za njih. Pokrili smo tri lokacije sa tri ekipe. Koristili smo radio-vezu i Skaj. Ja sam pokrivao Humsku, bio sam sa svojim vozilom. Druga pozicija kod restorana Mala Avala, treća pozicija među zgradama u Stjepana Filipovića. Rasporedili smo se i kada sam ja krenuo ka lokaciji, napravio sam krug oko Autokomande, gde sam uočio hondu, i jedno lice u vozilu, pretpostavio sam da bi taj mogao da bude neko ko prati. Napravili smo grupu na Skaju kao kovid 19.
– Oko 16 časova su krenuli Belivuk i Miljković, prošli su pored mene i krenuli ka Autokomandi. Pomenuto vozilo je propustilo nekoliko vozila, a onda krenulo u pratnju za njima, što sam im ja javio.
Lalić opisao kako su samleli Gorana Veličkovića
Za pult je pristupio Srđan Lalić. Obučen je u maslinastozeleni džemper ispod koje ima belu bluzu.
– Nastavio bih sa izlaganjem, ne bih se osvrtao na komentare. Juče sam se zaustavio kod ubistva Gorana Velčkovića. On je ubijen 3. 8. 2020. a sutradan smo došli Belivuk, ja Miloš Budimir do kuće u prepodnevnim časovima. Uništavalo se telo Gorana Veličkovića, u čemu ja prvi put delimično učestvujem. Kada se uđe u garažu sa desne strane stajala je mašina za mlevenje mesa, tada sam prvi put video taj proces – rekao je Lalić i dodao:
– Kada se to završilo, pomogao sam Belivuku da na travnjaku zapali delove garderobe, folije za zaštićivanje, sekiru. Sve je to paljeno. Bila je velika vatra. Otišli smo da bismo se u večernjim satima ponovo vratili u Ritopek, pozajmili smo vozilo, džip. Došli su Belovuk, Miljković, Miloš Budimir, ja. Išli smo vozilom do reke i u reku izručili sadržaj džakova. Usput smo se zaustavili na benzinskoj pumpi, vratili se nazad. Mislim da je sve to vezano za ubistvo Veličkovića.
– U proleće 2020. Belivuk i Miljković su nam pokazali slike momka kome je bila odsečena glava i objasnili da su te fotografije od kavačkog klana poslate škaljarskom, to je navodno bio izvesni Strahinja, njega je Aleksandar Šarac prodao za 200.000 evra – rekao je Lalić.
Advokat Vladimir Petrović, branilac Marka Miljkovića, zamolio je sudiju da reaguje jer ono što nije u optužnici nije predmet interesovanja.
– Posle tog događaja grupa je dobila nasilan karakter. To je bila poenta moje priče, a ne da obogatim detaljima i uverim da govorim istinu. Ovo je sve uvod u ono što hoću da kažem. Hteo sam da stvorim sliku da je grupa tada postala nasilna, članovi uplašeni za svoj život – rekao je Lalić.
Miljković: Imam primedbe na Lalićevo svedočenje
Nakon što je predsednik sudskog veća Vinka Beraha Nikačević prozvala sve optužene i njihove advokate, kao i punomoćnike oštećenih i konstatovala da su svi prisutni, za reč se javio Marko Miljković.
– Imam neke primedbe na jučerašnje svedočenje Lalića. Videli da se on uznemirio jer nije mogao da koristi beleške, zaključio bih da je tekst koji je neistinit naučio napamaet. Izjavljivao saučešće oštećenima, a video da nema tih oštećenih u sudnici. Sve vreme gledao u pod, nije smeo u oči, a sve zato što je napamet naučio iskaz. Taj iskaz ke lažan, instruisan od strane tužilaštva.
Kriminalni klan doveden u Specijalni sud
Pripadnici grupe su dovedeni iz pritvora Okružnog zatvora, u koloni od dve marice i šest automobila policije.
Danas se na suđenju očekuje nastavak izlaganja okrivljenog-saradnika Srđana Lalića, nakon čega će sudija, tužilaštvo i advokati, ali i okrivljeni imati priliku da mu postave pitanja.
Posle Lalića očekuju se izlaganja i okrivljenih-saradnika Bojana Hrvatina i Nikole Spasojevića.
Svedoci-okrivljeni su pristali da za kazne zatvora od 14, 15 i 18 godina pričaju o zločinima koje je grupa počinila.
