Ovih dana navršavaju se pune 54 godine od tragičnog događaja na rijeci Drini, kada se sa skele koja je prevozila putnike od Gornje Koviljače do Kozluka, u nabujaloj reci, utopilo desetoro mještana priobalnih naselja u zvorničkoj opštini. O tom stradanju je Sena Hegi Milošević, koja je živjela u Švicarskoj, napisala knjigu pod nazivom “Reka Drina i događaj na Kozlučkom prelazu”.
Knjiga je u Zvorniku promovisana prije 8 godina, a najzaslužniji za to je Rade Perić, dugogdišnji predsjednik zvorničke “Prosvjete”, ugledni kulturni radnik i profesor u penziji.
Prije promocije knjige, održan je parastos u crkvi u Roćeviću, kome su prisustvovali preživeli učesnici ovog događaja i članovi porodica poginulih putnika te večeri 18. decembra 1970. godine, zatim meštani i brojni gosti. O knjizi su govorili autorka i Radoslav Perić, predsednik SPKD “Prosvjeta” iz Zvornika.
Prema kazivanju autorke knjige, od dvadesetoro putnika na skeli, preživelo je desetoro, a mi smo zabeležili dramatična kazivanja Ljube Markovića zvanog Bego, Vuje Lazarevića iz Pađina i Aleksandra Stojanovića iz Roćevića.
– Nakon završetka druge smene u preduzeću “Novi dom” u Banji Koviljači požurio sam na skelu, kako bi se prevezao i stigao kući u Pađine. Bilo je oko 19.30. Drina izuzetno nadošla, valjala je sve pred sobom. Na skelu se ukrcalo oko dvadeset putnika, dok su mnogi ostali da čekaju rodbinu, koja je trebalo da stigne iz inostranstva radi slave Svetog Nikole. Drugi su, valjda voljom sudbine, ušli na skelu i ubrzo izašli i otišli da pređu Drinu na mostu kod Zvornika. Odmah nakon desetak metara od obale, došlo je do pucanja sajle i skela se počela izvrtati. Nastala je panika, mnogi su počeli da iskaču sa skele, koja se raspadala. Počeo sam da plivam prema bosanskoj strani. Odelo se natapalo vodom i sve sam teže plivao. Pomogle su mi dve daske od skele koje su otpale pa sam ih uzeo pod pazuh i tako isplivao na obalu – kazuje Ljubo Marković.
Tako mokar i iscrpljen trčeći stigao je do kuće koja je bila udaljena kilometar i po. Pred kućom su ga dočekali otac i brat. Uspeo je samo da kaže “Drina, skela” i pao u nesvest.
Vujo Lazarević je te večeri u talasima Drine izgubio majku i sestru.
– Majka, brat, dve sestre i ja smo otišli u Banju Koviljaču da sačekamo oca koji je trebalo da stigne iz Austrije, gde je bio na privremenom radu. Pošto se nije pojavio, ukrcali smo se na skelu i pošli kući u Pađine. Kada je sajla puka i skela počela da tone, dohvatio sam šlauf i počeo da plivam. Dozivao sam svoje i ostale putnike. U panici svako je tražio svoje. Uspeo sam da isplivam i na obali ugledao brata Voju i sestru Saju. Majka Rajka i devetogodišnja sestra Živka su ostale u talasima Drine. Majku smo pronašli tek nakon pet meseci – priča nam Vujo Lazarević.
Vujo Lazarević, Aco Stojanović i Ljubo Marković
Acu Stojanovića je spaslo to što je bio u punoj snazi, ali i dobar plivač.
– Radio sam u Elektrodistribuciji u Loznici. Ušao sam na skelu kao i ostali, i nakon desetak metara od obale pukla je sajla i skela krenula naglo nizvodno. Imao sam 30 godina, bio osrednji plivač, ali sam uspeo tek negde oko fabrike “Viskoza” kod Loznice da isplivam i dođem do kuće poznanika Živka Lazarevića. Tu sam se osušio i ogrejao. Sutradan sam ponovo morao na isti navoz, kako bih otišao kući – priča nam Aco.
TRI DRUGARICE ZAGRLJENE U SMRT
MEĐU nastradalim bile su i tri školske drugarice.
– U mraku sam videla tri školske drugarice. Čvrsto su se držale u zagrljaju. Bio je to zagrljaj pun straha i bola. Dobro sam ih poznavala. To su bile Živka Jović, koja je imala 16, Kovina Stevanović sa 17 i Spomenka Milošević 15 godina. Voda ih je ponela, pa ih na momenat izbacila na površinu i tako nekoliko puta dok nisu nestale u čvrstom zagrljaju – ispričala nam je Saja Radić, sestra Vuje Lazarevića, jedna od preživelih iz ovog tragičnog događaja.
IDEJA DOŠLA SAMA
– IDEJA da napišem ovu knjigu došla je sama po sebi. Za vreme doručka, na Nikoljdan 2008. godine u svom domu u Švajcarskoj, kao da mi je nešto reklo – piši o tom tragičnom događaju. Više mi to nije izlazilo iz glave pa sam počela da prikupljam podatke uz pomoć preživelih i moje rodbine. Nisam želela nikoga da osuđujem već da iznesem ono što sam saznala – rekla nam je Sena Hegi Milošević, rođena u zvorničkom selu Miloševići, koja 43 godine živi u Švajcarskoj. To joj je bila treća knjiga.
Fotografija je ilustrativnog karaktera.
(Novosti/Zvornicki)
