Lešnik je jedna od biljaka, koje mogu biti jednostavne za gajenje ako se ispoštuje celokupan proces proizvodnje. Leska daje ukusne plodove, a i samo drvo može da ima razne namene. Za vas smo pripremili sveobuhvatni vodič o gajenju lešnika.
Saznajte sve o sadnji, obradi zemljišta, oprašivanju, vrstama, orezivanju i berbi ove voćke, kao i štetočinama koje je napadaju.
Vrste lešnika
Kada je reč o lešniku, najčeće se gaje sorte iz dve vrste leski, a to su Corylus avellana i Corylus maxima. Ove dve vrste imaju vrlo sličan oblik ploda, ali se same biljke razlikuju po obliku prikom razvoja. Postoji od 14 do 18 vrsti leske iz Corylus porodice. Međutim, većina stabala leske koje se gaje u Evropi potiču iz jedne od ove dve velike porodice ili su nastale kao njihovi hibridi.
Ljudi uživaju u čarima lešnika još od praistorije i plodovi ovog voća su bili bogat izvor hrane još pre nego što je pšenica počela da masovno korsiti u ishrani čoveka. U Škotskoj je otkriveno da se lešnik gajio „na veliko“ jo pre 9.000 godina.
Corylus avellana ili obična leska je nižeg rasta i često dostiže visinu od 5 metara a širina krošnje iznosi 5 metara. Ipak, ponekad može da poraste duplo više od navedenog. Lišće se otvara krajem aprila i početkom maja, a opada u novembru. Corylus maxima raste do 6 metara u visinu, a krošnja raste do 5 metara u širinu. Od prve vrste se razlikuje po širem listu, dužim resama, i skoro duplo dužem plodu. Obe sorte su monoecične, odnosno cvetovi oba pola rastu na istoj biljci. Corylus avellana je vrsta koja je karakteristična za Balkan i Malu Aziju, ali je ima i na drugim mestima.
Najveći proizvođači lešnika
Obe vrste leske preferiraju vlažno zemljište i blagu hladovinu listopadnih drveća posebno hrastova. U prirodi leske rastu do 700 metara nadmorske visine.
Najviše lešnika proizvede se u Turskoj, deo oko Crnog mora, i to čak 70 odsto svetske proizvodnje ove voćke. Italija proizvodi 20 odsto svetske proizvodnje, a Španija, Francuska, Azerbejdžan i Amerika proizvode ostalih 10 odsto.
Ekološki značaj leske
Cvetovi leske su veoma bitni izvor polena za pčele i druge oprašivače. Rese sa polenom dostupne su od kasnog januara do kasnog marta. Generalno leske su dobre za eko-sistem, puno životinja i insekata se hrani lešnikom, od lista do ploda. Lešnik je omiljena poslastica detlićima, divljim golubovima i vevericama.
Klima pogodna za uzgoj leske
Obe ove vrste najbolje uspevaju u oblastima sa prohladnim letnjim mesecima i blagim zimama ili u pomorskim klimama. Mesta sa toplim letima nisu idealna za ove vrste, ali postoje odreene sorte koje mogu dati bolje rezultate u takvim uslovima. Leska može da izdrži temperaturu do -29 stepeni, ali rese sa cvetovima mogu da izdrže do -10 stepeni. Mraz može da ošteti cvetove muškog pola, i verovatno će te godine umanjiti prinos.
Ove biljke ne uspevaju najbolje u tropskim i suptropskim klimama i odgovara im hladniji period, odnosno od 800 do 1200 sati gde je temperatura ispod 7 stepeni celzijusa. Po ovome su jako slične jabukama.
Izbor zemljišta za gajenje lešnika
Leske dobro uspevaju na različitim tipovima zemljišta od neutralnih do kiselih. Dobro podnose i glinu i dobar treset. Osnova je da zemljište ima dobru sposobnost drenaže i niži nivo hranjivih materija. Previše nutritijenata u zemljištu dovešće do toga leska proizvodi više lišća, a manje cvetova i plodova. Leske ne vole močvarna zemljišta, a mali slojevi plodne zemlje mogu da uslove niži rast leski.
Pri odabiru mesta za sadnju izbegavajte mesta koja su su podložna jakim mrazevima. Takođe, zaobiđite mesta gde ima dosta vetra. Leske često ne trpe visoke temperature ili dugi sušni period. Ovoj voćki odgovara zaklonjeno mesto sa dobrim sistemom za navodnjavanje, koji je nužan u toplijim klimama.
Cvetanje lešnika
Muški cvetovi nalaze se u resama koje ostaju zimi na drveću dok ženski liče na kićanke, crvene su boje i rastu iz pupoljaka. Muški cvetovi se pojave za vreme leta, a otvaraju se za vreme zime i cvetaju sve do ranog proleća. U jednoj resi nalazi se oko 240 muških cvetova koji proizvode polen.
Nasuprot muškim, ženski cvetovi su jedva vidljivi, osim ako ih baš tražite. Crvene su boje i rastu iz zelenih pupoljaka, na istim granama kao i muški cvetovi. Oprašuje se putem vazduha odnosno vetra, a ako je uspešna oplodnja sorta Avellana daje od 1 do 4 lešnika, a Maxima od 1 do 6 lešnika po oplođenom cvetu.
Leska se oprašuje vetrom. Pored temperature od 10 stepeni ispod nule, koja uništava rese odnosno cvetove, velike padavine i velika vlažnost vazduha mogu da unište i spreče širenje polena.
Kao i svaka monoecična bilja u teoriji bi muški cvetovi oprašili ženske. Međutim, kao i kod oraha, kod leski može da se javi dihogamija odnosno da muški cvetovi ne stignu polnu zrelost u isto vreme kao i zenski. Zato se predlaže da se sade različite sorte lešnika kako bi se pospešila oplodnja biljaka. Biljke oprašivači ne treba da budu udaljeni više od 45 metara i treba da se nalaze u smeru u kome vetar duva kako bi adekvatno nosili polen.
Zanimljivo je to što se polen širi u 4 do 6 nedelja od janura do marta, a sama oplodnja tek nakon nekoliko meseci u junu. Nakon oplodnje ženski cvetovi se u plod razvijaju veoma brzo.
Đubrenje lešnika
Ukoliko se nalazi na adekvatnom zemljištu leski nisu potrebna đubriva. Na zemljištima koja su lošijeg kvaliteta saditi lesku i obavezno dodati 30 litara tečnog komposta. Dobro malčirajte slamom i ponavljajte proces svakog proleća 4 do 5 godina, i time ćete znatno poboljšati rast.
Navodnjavanje lešnika
U toplijim klimama sa toplim letima, sa malo padavina potrebno je 40 litara vode na svakih 3 do 4 nedelje. Malčiranje pomaže u zadržavanju vlage.
Berba lešnika
Lešnik je zreo kada počne da “žuti” i može da se ubere rukom. Plod opada u periodu od 4 do 6 nedelja i bitno je da se ne ubere zelen. Leske ne trpe visoke temperature i često se dešava da se osuše usled jakog i čestog vetra.
Zaštita lešnika
Bolesti
Česte bakterioze kod lešnika izaziva bakterija iz roda Xanthomonas. Izaziva tačke odnosno pege na listovima, sušenje grana i u najgorem slučaju cele biljke. Biljke koje su već pod određenom vrstom stresa najpogodnije su za razvoj ove bolesti.
Štetočine
Najveći protivnik s kojim se bore oni koji gaje lešnik su veverice. Pored njih Lešnikov surlaš takođe može da uništi zreo plod. Ovaj insekt polaže jaja u nezrele lešnike. Kada se izlegnu u crve, oni se hrane zrelim plodom pre nego što napuste plod. Uklanjanje opalih lešnika jedan je od načina da se od njega zaštittite.
Korov
Nanošenje malča debljine od 10 do 20 cm je dobar način da se spreči rast korova. Pored ovog načina i čupanje tek izniklog korova preporučuje se svakog leta, posebno dok su biljke još mlade.
Prinos lešnika
Lešnik počinje da rađa nakon 2 do 3 godine. Tek nakon 4 godine postaju komercijlano produktivne, a vrhunac rađanja dostižu u periodu od 10 do 15 godina starosti. U proseku po drvetu daju od 3 do 4 kilograma lešnika dok je maksimum roda do 11 kilograma po drvetu.
Izvor: Agromedia
