Budući pilot Luka Krsnik pre dva dana ostao je bez najvećeg životnog oslonca, svog oca, majora Dejana Krsnika, a porodična tragedija ovog mladog čoveka nije obeshrabrila već mu je dala vetar u leđa da još sa većom voljom nastavi da ide kroz život. Sin stradalog pilota ne krije da ga tuga i bol ne opsedaju od kad je saznao da je mig 21 sa njegovim ocem pao u okolini Malog Zvornika.
Pišem ovo, a ruka mi drhti od tuge i bola – napisao je student Vazduhoplovne akademije u Vršcu na Instagramu u pismu koje je naslovio kratko i jasno imenom svoga oca, a zatim latinskim citatom ukazao da je rešen da uspe uprkos činjenici da je mlad ostao bez oca.
– Per aspera ad astra – piše on, što u prevodu znači “preko trnja do zvezda”, i nastavlja potresnu ispovest:
– “Sine, trnovit je put do zvezda”. Tom rečenicom je sve počelo, njom ćemo i završiti. Izgleda da ipak nisi bio spreman na sve. Ceo život idealizuješ takav način života, ništa nisi činio bez plana. “Budi spreman na sve”. Dva puta si ratovao za ovu državu i opet bi bez razmišljanja, s ponosom. Bio si ljudska veličina, gromada. Takvo srce ovaj svet još nije video – ističe naslednik pilota Krsnika.
Luka opisuje kako njihova mala porodica i prijatelji teško podnose bol, ali da se on ponaša onako kako bi major voleo da vidi svog jedinca.
– Gledam porodicu i ljude oko sebe, svi u suzama… Znam da ne voliš to. Ja se držim ćale, tako si me i učio.
– “Kad je teško stisni zube i glava gore” – govorio si. Za nas nemoj da se brineš, tu sam ja. Mama će biti dobro, ja neću dozvoliti da joj dlaka s glave fali. I tome si me naučio, majku i sestre da braniš od svega, pa makar i sopstvenim životom, nisam to zaboravio. Tugujem, izuzetno mi je teško da se pomirim sa činjenicom da tebe više nema. Ali…tu smo gde smo. Znam šta bi ti hteo od mene…da zagrizem sad jače nego ikad! I hoću matori, od sada nema stajanja – piše mladić skrhan od tuge i obećava pokojnom ocu da će od sada on biti glava porodice i neko ko će se starati o majci.
– Sve što si ti hteo da obezbediš meni i porodici ja ću da nadmašim. Neću prestati da letim, neće ništa da me spreči da radim ono što volim. Ti si poginuo radeći posao bez kojeg nisi mogao ni da živiš. Ponosan sam na tebe i učiniću sve što mogu da ti možeš odozgo da kažeš isto za mene. Došlo je vreme da se rastanemo mili moj, došlo je vreme da odmoriš svoju izmučenu dušu. Hvala ti na svemu što si učinio za mene i za nas, na svakoj pomoći pri svakoj prepreci u životu, na ljubavi prema adrenalinu, letenju i nebu, na tome što si me non-stop gurao napred – ističe budući pilot koji završava ispovest poručivši ocu da mirno može da počiva.
– Dalje moram sam, ali obećavam, ništa me neće zaustaviti. Znaš li zašto ćale? -Jeste trnovit put do zvezda, ali ja ne stajem dok ne budem imao celu galaksiju. Počivaj u miru, preuzimam ja. Volim te – zaključio je sin stradalog pilota.
