Pretpostavlja se da kiseli kupus vodi poreklo iz Kine, još od pre 2.000 godina. S obzirom na to da tada nisu postojali moderni vidovi prezervacije hrane, kao što su frižideri i zamrzivači, jedini način da se hrana ne pokvari brzo jeste bio proces fermentacije.
Fermentacija kupusa se smatra najstarijim vidom prezervacije kupusa i samim tim se smatra jednim od najvažnijih izvora hrane još od 4. veka pre nove ere.
Danas se kiseli kupus najčešće služi uz jela i veoma je popularan u centralnoj Evropi, tačnije u Nemačkoj. On ima brojne zdravstvene koristi, s obzirom na to da ima dovoljnu količinu vitamina C i K, dovoljno vlakana, a i pospešuje energiju i imuni sistem gvožđem. Iako ima i brojne prednosti, treba biti umeren, jer se kupus fermentiše solju, te je pun natrijuma.
Pola šolje kiselog kupusa sadrži 20 odsto preporučene dnevno potrebne količine natrijuma. Osim toga, sadrži i 13 kalorija, od čega 0 grama masti, 4 grama vlakana, 7 grama ugljenih hidrata, 2 grama šećera i 1 gram proteina. Od bitnih mikronutrijenata sadrži natrijum, vitamin C, vitamin K, gvožđe, mangan, vitamin B6 i folnu kiselinu.
