Isečenih rezervoara crnog luga nema najmanje nekoliko meseci, ali to niko nije znao.
Zaostale opasne materije nekima nisu problem da se preostala imovina raznosi dok bukvalno od nekadašnje “Viskoze” ne ostanu samo temelji
To što su u nekadašnjoj “Celulozi” nestali rezevoari izgleda nikoga nije previše ni uzbudilo ni iznenadilo, niti iko ima potrebe da se oglasi tim povodom. Tačno je danas dve sedmice otkako smo o dešavanjima u fabrici celuloze poslali pitanja Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, ali odgovora nema.
Koliko inače, nadležne zanima šta se dešava u ovoj nekadašnjoj fabrici u sklopu HK “Viskoza’” i koliko je često obilaze i prate šta se dešava na tom prostoru svedoči to što nestanak rezervoara nije od juče. Privučeni obaranjem dva velika rezervoara mazuta, vidljiva svakome ko prolazi putem Loznica-Banja Koviljača, ušli smo u “Celulozu” i zatekli prazna mesta gde su nekada stajali rezervoari crnog luga. U međuvremenu smo utvrdili da njihov nestanak nije tako svež kao što je na licu mesta izgledalo i da većine njih tu nema već duže vreme. LN su došle do fotografije snimljene prvih dana avgusta prošle godine, znači pre skoro osam meseci, na kojima se vidi samo jedan od isečenih rezervoara luga. Pošto su to saznali od novinara LN, nameće se zaključak da niko od nadležnih duže od pola godine ne zna da su, kako je to sredinom meseca utvrdila republička inspekcija za zaštitu životne sredine u prisustvu stečajnog upravnika, četiri rezervoara zapremine od po 350 m3 u kojima je bio uskladišten crni lug, u potpunosti isečena i odneta. To što ih nema nije razlog za neku zvaničnu reakciju, iako je crni lug opasan otpad. Neobično je da “nestanu” toliki rezrevoari, da budu oborena dva još veće zapremine do pruge i da sve te radnje prolaze neprimećeno, ili bar javnost nema saznanja da li je to neko uočio i nešto tim povodom preduzeo. Kao da je postalo regularno da se po ‘”Viskozi” seče i odnosi, a javnost za to sazna samo ukoliko se dogodi neka nesreća prilikom tih krađa.
U svom poslednjem odgovoru LN, od septembra 2017. godine, iz Agencije za licenciranje stečajnih upravnika navode da je stečajni upravnik decembra 2012. godine oglasio prodaju pokretne imovine stečajnih dužnika i da je u januaru i februaru 2013. godine prodata celokupna pokretna imovina stečajnih dužnika izuzev one u kojoj se nalaze opasne materije. Podsećamo, prema tada dobijenim podacima od ALSU, u fabrici “Viskoza” ima 1.500 kubika vode kontanimirane ugljen-disulfidom (CS2), 300 kubika crnog luga kao i 15 tona mazuta. To što ima opasnih materija nije nekima problem da se preostala imovina raznosi u tišini i da bukvalno od nekadašnje “Viskoze’” ostanu samo temelji.
Bilo bi dobro da se država, konačno, ozbiljno umeša u svoje nadležnosti i reši šta će sa onim što je ostalo od nekadašnjeg giganta hemijske industrije koji sada predstavlja ogromno, i potencijalno opasno, ruglo. Ili se čeka da sve što je interesantno ljubiteljima sekundarnih sirovina bude potpuno počišćeno i onda krene sa uklanjanjem zgrada i drugih objekata od čvrstog materijala koji, ipak, ne mogu lako da se odnesu.
(Lozničke novosti)
