Sud je utvrdio da Osmanovićeve radnje predstavljaju ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Takođe je zaključio da je u vrijeme zločina radio za Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Bosne i Hercegovine.
U presudi su imenovane tri žrtve koje je zlostavljao u logoru – Vasiljko Todić, pripadnik vojske Republike Srpske (VRS), te civili Milenko Radušić i Rado Simić.
Sutkinja Mirjana Ilić je kazala da je “Vasiljko Todić bio neko ko više nije bio sposoban za borbu, što mu daje status zaštićene osobe u smislu Ženevskih konvencija”.
Ona je dodala da nema dokaza da je Osmanović bio jedan od glavnih istražitelja koji je ispitivao zatvorenike u logoru.
Osmanovićev advokat Đorđe Dozet odmah je najavio da će osporiti presudu suda.
“Opšta ocjena ove presude je da je nepravedna i nezakonita”, rekao je Dozet novinarima nakon presude.
Osmanović, inače državljanin BiH, u pritvoru se nalazi od novembra 2019. godine, kada je uhapšen na granici između Srbije i BiH. Sarajevo je tražilo njegovo izručenje, ali je Beograd to odbio.
Osmanović je jedan od trojice bh. državljana koji su u periodu od 2018. do 2021. godine, prilikom ulaska u Srbiju, uhapšeni zbog sumnje da su počinili ratne zločine. To se, prije Osmanovića, dogodilo ratnom komandantu vojnog zatvora u Hrasnici kod Sarajeva Huseinu Mujanoviću u julu 2018., a u septembru 2021. Srbija je uhapsila i Edina Vranja, bivšeg visokog zvaničnika Federalne uprave policije (FUP).
Međutim, nakon oštrih reakcija bh. zvaničnika i sastanka tužilaca dvije zemlje u Beogradu, Vranj je pušten iz pritvora, a srpsko tužilaštvo je predložilo da BiH preuzme njegov slučaj.
U februaru, tokom završnih riječi, Osmanovićev advokat je kritikovao ovu odluku, rekavši da je slučaj njegovog klijenta sličan i da je on takođe trebao biti prebačen u BiH.
“Moram da pomenem slučaj Vranj, gdje je Tužilaštvo predložilo ustupanje predmeta, predložilo ukidanje pritvora i čovjek biva pušten na slobodu, a ne predat organima Bosne i Hercegovine, dok moj branjenik do danas ne može da ostvari pravo da mu se pritvor zamjeni blažom mjerom”, kazao je Dozet.
Ovo je prvostepena presuda na koju se može uložiti žalba.
