“Nismo mi protiv kopanja šljunka, samo smo protiv toga da se ugrožava naša imovina. Ako se nastavi eksploatacija, promeniće se tok Drine, malo veći vodostaj i potopiće zemlju, odneće nam oranice, preti da odnese oko trista hektara zemlje.To je izuzetno plodna zemlja, konkretno, moje imanje, da baciš seme i naopako ono će nići. Mi živimo od te zemlje na kojoj je bilo sedamnaest tona suvog zrna prinosa. Da je to i najlošija zemlja, ona je moja, neću da se selim niti da je prodajem, hoću da živim ovde, da živim od toga – priča nam svoju muku Branko Tomašević, jedan od meštana Novog Sela, čije je imanje ugroženo zbog neplanske eksploatacije šljunka i peska iz korita reke Drine.
Njegov otac Petar dodaje: “Problem je u tome da ako, nedaj bože, dođe do poplave, od koga da tražim nadoknadu štete – od države ili od tog koji izvodi radove?”. O ovom problemu koji ne pogađa samo Novoseljane već i Lešničane i meštane Prnjavora, jer obuhvata katastarske opštine ova tri sela, više puta su, kako kažu, obaveštavali lokalnu samoupravu i Ministarstvo vodoprivrede čiji je inspektor izašao na teren i tražio od izvođača radova da povuče mašine, ali ta odluka nije ispoštovana.
– Šljunak se kopa a znamo sigurno da niko nije dobio dozvolu za eksploataciju. Na koji način se to radi, ko to dozvoljava, ne znamo. Komšija je prebrojao da dnevno prođe dvesta kamiona šlepera a oni prevoze oko pedeset tona, pa izračunajte. I tako opšte dobro koristi jedan privatnik a ništa ne plaća državi, ne razumem zašto niko ne reaguje – napominje Petar.
Eksploatacija šljunka počela je lane u maju a u januaru ove godine meštani su blokirali put jer su kamioni koji svakodnevno prevoze šljunak uništili asfalt. Put se pretvorio u kanale i njime se nije moglo proći. Podneta je i peticija koju su potpisali svi meštani, asfalt je obećan, pripremne radnje su obavljene, ali asfalta još uvek nema mada su, kako kažu, na sastanku koji je održan u gradskoj upravi, od predstavnika firme SCG Beograd koji je vlasnik parcela, dobili čvrste garancije da će ga postaviti.
– U međuvremnu je došlo do previranja, povlači se vlasnik koji je te parcele kupio i prebacio je vlasništvo na nekog drugog, ne zna se na koga. Uglavnom, prestali su ti veliki kamioni da idu kroz selo. Dostupan je samo vlasnik firme “Kipić” iz Prnjavora koji je izvođač radova, ali on kaže da nije nadležan za to, on samo izvodi radove. Čak je i rampa postavljena tamo gde su mašine da ne možemo da prođemo, ima i čuvar. Rampa se nalazi na državnoj zemlji tu je bio put kojim se išlo i na plažu od koje danas nije ostalo ništa – kaže Branko.
Njegov otac Petar kaže da je u maju podneo i krivičnu prijavu protiv nelegalne eksploatacije šljunka, ali da, prema njegovim saznanjima, još nije ništa pokrenuto.
– Nismo mi protiv kopanja šljunka, mi smo samo protiv toga da se ugrožava naša imovina. Tražimo da se uredi korito kao u Šapcu gde je utvrđena cela obala, ili kao što je urađen nasip sa bosanske strane. U BiH su se meštani žalili i njihova država im je izašla u susret. Kao što smo podneli peticiju za put, tako ćemo i za oranice, celo selo će opet potpisati. Ako ne regulišu korito, mi ćemo biti prinuđeni da svojim telima branimo oranice, polegaćemo pa neka nas gaze, šta možemo drugo da uradimo – kaže revoltirano Petar.
Dok obilazimo obalu Drine, Branko nam pokazuje uvale, kanale koji su nastali kopanjem šljunka. Kaže da, ako se ponovi 2014. i velike poplave, bukvalno će teći reka pored reke. Podseća da tada nije bilo vađenja šljunka na ovom mestu a voda je nanela veliku štetu. šta će biti ako se to i sada ponovi? – pita se.
Kako kažu, Novoseljani kao da su zaboravljeni od lokalne samouprave, ulice su im neasfaltirane, pune su rupa, među njima je Drinska ulica koja se nalazi u samom centru sela. Napominju da država treba da vodi brigu o njima, posebno kada im je ugrožena egzistencija, pravo na život, jer mnogi od njih neće imati od čega da žive ako ih država “pusti niz vodu”.
V. M.
Antrfile
Buduća saobraćajnica kao nasip
U gradskoj upravi u pisanom odgovoru na naša pitanja o problemima meštana Novog Sela tvrde, da će budući brzi put doneti deo rešenja pošto je planiran da bude izveden kao nasip te će imati istovremeno, ulogu odbrane od poplava naseljenog dela Novog Sela.
– Posle održanih sastanaka rukovodstva grada sa predstavnicima državnih organa i JVP “Srbijavode”postignuta je saglasnost da se duž brze saobraćajnice dodatno obezbedi odbrambenim nasipima i naseljeni deo mesta Jelav i Lipnički Šor. Time će biti obezbeđena trajna zaštita od poplava svih stanovnika u naseljenim mestima Novo Selo, Jelav i Lipnički Šor. U međuvremenu je održan sastanak rukovodstva grada sa predstavnicima meštana Novog Sela kome su prisustvovali i predstavnici izvođača radova na brzoj saobraćajnici i opšti je zaključak, da će se put nakon završene brze saobraćajnice rekonstruisati i vratiti u prvobitno stanje. Gradska uprava je peticiju meštana Novog Sela uputila nadležnim organima i to – republičkom vodoprivrednom inspektoru, Direkciji za vode RS, Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
Takođe, JP”Loznica razvoj” je kao upravljač puta, postavilo saobraćajni znak kojim se ograničava prolazak vozila sa većom nosivošću od šest tona. Pojačano je prisustvo saobraćajne inspekcije na terenu tako da je u poslednjem periodu uočen mnogo manji broj kamiona koji prolazi kroz tu ulicu – navodi se u odgovoru gradske uprave.
