Uzgoj dunje u BiH teško je definisati, kao i većinu drugih stvari zbog velikog broja nivoa vlasti koje ova država ima. Susjedna Srbija je drugi proizvođač dunje u Evropi, a u BiH nije poznato da li postoji jedna ozbiljna plantaža ovog voća.
Gajenje dunje je isplativo, slažu se proizvođači ovog voća, ali samo na veliko. Selo Tavnik kod Kraljeva statistički gledano, najverovatnije ima najviše stabala dunja u Evropi, po glavi stanovnika.
Oko 1.200 stanovnika uzgaja preko 60.000 stabala ovog voća i još niču novi zasadi dunja, ne samo zbog pogodne klime i sastava zemljišta, već i zbog dobre cene ovog voća u poslednjih nekoliko godina.
Srbija drugi proizvođač u Evropi
Dve trećine prinosa dunje u našoj zemlji potiče upravo iz Tavnika. Ovaj podatak je impozantniji ako se zna da je Srbija sa 13.000 tona godišnje, najveći proizvođač dunja u Evropi, posle Španije.
U ovom selu na padinama Kotlenika ima oko 300 hektara pod dunjom. Nema domaćinstva u kome nema bar jednog stabla ovog voća, koji u poslednjih deset godina ima dobru cenu. Jedan od većih proizvođača dunja u Tavniku je Kragujevčanin Vlado Obradović.
Na porodičnom imanju ima četiri hektara sa 3.500 stabala, sa kojih očekuje prinos od 200 tona. Kaže da su klima i sastav zemljišta razlog što se u ovom selu tako mnogo gaji dunja.
“Kompletno selo okrenuto je prema zapadu i sunce ga obasjava ceo dan. Vetar duva od Ovčara. Sastav zemljišta je takođe pogodan. Ispod voćnjaka je ruda uglja lignita i on daje neke elemente koji utiču na kvalitet dunje, kakav ne može biti na drugom mestu. Suva materija u dunji iz Tavnika je do 30 odsto veća nego u ostalim delovima zemlje”.
Ulaganja od 10.000 evra za hektar
Pogodnost kod gajenja dunje je to što je zasad dugovečan, pa može da potraje i sto godina. Ulaganja su velika. Prema proračunima proizvođača iz ovog sela, za formiranje jednog hektara potrebno je 10.000 evra.
“Najskuplja je priprema zemljišta. Sadnice su od dva do tri evra, a posle pete godine prinos po hektaru je od 30 do 50 tona. Maksimalan rod se čeka i do desete godine od formiranja zasada. Isplativa je ako se radi na veliko. Ako vi imate 20-30 ari, to je više hobi. Ili ćete imati velike količine koje mogu da podnesu gore-dole kretanja na tržištu. Ako imate malo, baš vas briga koliko to košta”, dodaje Obradović.
Cena od 30 evro centi je isplativa
Pretprošle godine cena dunje je bila 30 dinara, a prošle 50 dinara po kilogramu. Ovo je cena na veliko i za dunju koja ide u preradu. Proizvođači se slažu da je to bilo iznad očekivanja i iščekuju kako će proći ove sezone.
“Cena dunje koja bi bila oko 30 evro centi je ona koja bi zadovoljavala i proizvođača i onog ko prerađuje dunju. Sa tom cenom bi obe strane bile zadovoljne. Prošla godina je bila teška za voće, bilo je teško sačuvati i biljku i plod, pa je zato bila malo skuplja. Ova godina takođe je bila teška, bilo je mraza, hladnih dana, kiša pa na kraju suša”, kaže ovaj proizvođač.
Dunjevača i do osam puta skuplja
Na pijacama i marketima kilogram dunje bio je oko 100 dinara, ali kako ona nije izrazito konzumno voće, na ovaj način se prodaju zanemarljivo male količine. Najveći deo dunje iz Tavnika prerađuje se u rakiju. Ili sami odgajivači prave rakiju, ili dunje prodaju drugim destilerijama. Napraviti kvalitetnu dunjevaču, kažu, jedan je od najtežih poslova u pečenju rakije. Pravljenje rakije od ovog voća takođe je isplativo, ali, takođe, kada su u pitanju velike površine. Cena litra rakije od dunje ima osam puta veću cenu od svežeg voća.
Foto: Biljana Nenković
Agroklub.rs
