Ljubičasti dan – 26. mart je Svjetski dan pružanja podrške osobama sa epilepsijom.
U svrhu podizanja nivoa svijesti o epilepsiji i pružanja podrške Udruženju oboljelih od epilepsije Republike Srpske uradili smo intervju sa dr Milicom Miladinović, specijalistom neurologije Odjeljenja za neurologiju JZU Bolnica Zvornik, koja nam dala odgovore na neka od ključnih pitanja koja bismo trebali znati o epilepsiji sa jasnom porukom na kraju teksta.
Šta je epilepsija?
Epilepsija je hronično neurološko oboljenje, čija je glavna karakteristika spontano ponavljanje epileptičnih napada, a sam epileptični napad nastaje zbog iznenadne, prekomerne i nenormalne aktivnosti nervnih ćelija u mozgu tj. onda kada se izgubi ravnoteža između ekscitatornih i inhibitornih mehanizama između nervnih ćelija mozga.
Da li jedan epileptični napad znači da neko ima epilepsiju?
Ne! Jedan epileptični napad ne znači i epilepsiju.
Epileptični napad se može javiti kod osobe koja ima epilepsiju, ali i kod potpuno zdrave osobe pod dejstvom različitih provokativnih faktora – veoma često visoka temperatura kod dece, to su tzv. febrilne konvulzije, zatim različiti metabolički poremećaji kao npr. hipoglikemija, kod infekcija CNS-a, kod alkoholnog apstinencijalnog sindroma, kod upotrebe droga, nespavanja…
Koliko je česta epilepsija?
Skoro svaka stota osoba boluje od epilepsije. Neke epilepsije se javljaju još u ranom detinjstvu, dok se neke javljaju kasnije tokom života.
Šta je uzrok epilepsije?
Epilepsija može biti idiopatska i simptomatska. Kod idiopatske epilepsije uzrok je nepoznat. Neke idiopatske epilepsije mogu biti nasledne. Ovi bolesnici nemaju nikakve neurološke ispade i njemaju nikakva oštećenja mozga.
Kod simptomatske epilepsije znamo uzrok, tj. ona se javlja kod različitih strukturnih oštećenja mozga kao npr. povreda mozga, tumori mozga, moždani udar, urođene anomalije mozga, degenerativne bolesti mozga…
Može li se predosetiti epileptični napad?
Najveći broj pacijenata ne može predosetiti epileptični napad. On se javi iznenada, potpuno neočekivano, ali jedan manji broj pacijenata može imati tzv. prodromalne simptome, koji prethode napadu i mogu biti prisutni i po nekoliko sati pre napada, kao npr. glavobolja, nesanica, vrtoglavica, promena raspoloženja …
Kako izgleda epileptični napad?
Epileptični napad se može manifestovati na najrazličitije načine, u zavisnosti iz kog dela mozga kreće pražnjenje neurona. Mogu biti prisutni simptomi poremećaja motornih funkcija- grčenje ruke, noge, jedne polovine tela ili celog tela, poremećaj senzitivnih funkcija – osećaj trnjenja, poremećaj senzornih funkcija – vidne, slušne, mirisne ili gustativne obmane, poremećaj psihičkih funkcija – prisilne misli, osećaj već doživljenog ( deža vu), besciljna lutanja tzv. fuge…
Najvažnija podela epileptičnih napada je na fokalne i generalizovane.
Fokalni napadi mogu biti prosti – pacijentu je očuvana svest tj.svestan je svog napada i složeni – nije svestan svog napada i ne seća ga se. Fokalni napadi se mogu manifestovati na razne načine – grčenje ili trnjenje delova tela, senzorne obmane, psihičke izmene, poremećaj govora…
Kod generalizovanih napada, pacijent nije svestan svog napada. Postoji više vrsta generalizovanih napada, ali se najčešće manifestuje grčenjem celog tela – pacijent izgubi svest, pada, poplavi, prestane da diše, grči se celim telom, javlja se „pena na ustima“ (zbog „mućkanja pljuvačke“), često se ugrize za jezik i umokri se. Sve ovo traje oko 80 sekundi, zatim napad polako prestaje,pacijent prestaje da se grči, mišići se opuštaju, a zatim polako dolazi sebi s potpunim nesećanjem za događaj koji se desio.
U prvim minutima posle napada, a nekada i satima, može biti zbunjen i dezorjentisan, može imati glavobolju, često se oseća „kao da ga je voz pregazio“. Kada se u narodu kaže da je neko imao imao epileptični napad, upravo se misli na ovu vrstu napada, verovatno zbog dramatčnog izgleda samog napada.
Kako pomoći nekom ko ima epileptični napad?
Ne paničiti. Većina napada traje nekoliko minuta i spontano prolazi. Ne pokušavati zaustaviti trzaje tela, ali ne dozvoliti da se oboleli povredi- npr. ne dozvoliti da udara glavom o tvrdu podlogu – možemo mu staviti jastuk ili nešto meko pod glavu. Ne otvarati usta prstima – možemo biti ugriženi za prst. Ne gurati mu razne predmete u usta – možemo slomiti zube obolelom. Ako ima oko vrata neku rolku, kravatu ili nešto što ga steže, možemo osloboditi vrat. Okrenimo ga u bočni položaj tako da usta budu okrenuta prema podlozi- tako će se pljuvačka slivati iz usta I neće se blokirati disajni put. Kada napad prođe, oboleli je zbunjen i dezorjentisan, ako pokuša da ustane, ne treba da mu držimo ruke i još više ga zbunjujemo, treba da budemo pored njega i pokušamo da ga umirimo.
Šta ako epileptični napad traje dugo i pacijent ne dolazi k svesti?
Najčešće, epileptični napad traje oko 80 sekundi, nakon čega pacijent polako dolazi k svesti. Međutim, ako napad u kontinuitetu traje duže od 5 minuta ili pacijent u periodu od 30 minuta ima više epileptičnih napada između kojih ne dolazi k svesti, onda govorimo o epileptičnom statusu. To je opasno i životno ugrožavajuće stanje koje zahteva hitnu lekarsku intervenciju.
Kako se postavlja dijagnoza epilepsije?
Dijagnozu epilepsije postavlja lekar neurolog. Epilepsija postoji kada se jave 2 ili više neprovociranih epileptičnih napada u periodu koji nije duži od 1 godine ili kod 1 epileptičnog napada ukoliko postoji morfološko oštećenje mozga ili izražene-epileptiformne promene na EEG-u. Za dijagnozu epilepsije, pored podatka o epileptičnim napadima, poterbno je uraditi laboratorijske analize, EEG, CT i NMR endokranijuma.
Kako se leči epilepsija?
Epilepsija se leči antiepilpetičnim lekovima, koje propisuje lekar neurolog. Danas postoje savremeni antiepilpetici, koji su bezbedni za upotrebu kako odraslih, tako i dece i trudnica. Antiepileptici ne mogu izlečiti epilepsiju kao bolest, ali mogu bolest držati pod kontrolom tj.oni smanjuju mogućnost pojave epileptičnog napada. Na žalost, postoje i tzv. farmakorezistentne epilepsije – to su epilepsije kod kojih se napadi vrlo često javljaju i pored istovremene upotrebe više ratzličitih antiepileptičnih lekova.
Kakav je život osoba obolelih od epilepsije?
Osobe koje imaju epilepsiju često se stide i kriju svoju bolest zbog stigmatizacije u društvu, što je u 21. veku potpuno nedopustivo. Epilepsija nije zarazna bolest! Osobe obolele od epilepsije su ograničene u smislu obavljanja određenih aktivnosti – ne mogu imati vozačku dozvolu, ne mogu obavljati rad na visini, u blizini vatre, vode, izvora zračenja, sa opasnim hemikalijama, tj. na svim onim radnim mestima gde bi potencijalno mogli ugroziti druge osobe ili sebe, ali zato ne postoje nikakva ograničenja u svakodnevnom životu. Mnoge poznate ličnosti su imale epilepsiju: Julije Cezar, Sokrat, Pitagora, Van Gog, Dostojevski, Molijer, Čajkovski, Aleksandar Makedonski, Napoleon…što ih nije omelo da budu uspešne i poznate.
