Pružni prelaz na putu Loznica – Banja Koviljača, kod “Viskozine” kapije tri lani je bio kao uklet i na njemu su se u julu, avgustu i oktobru dogodila tri sudara vozova i automobila u kojima je bilo povređenih osoba i veće materijalne štete. Na svu sreću, nisu ušli u crnu statistiku saobraćajnih nezgoda na pružnim prelazima koji su za vozače u Srbiji veoma nebezbedno mesto, na šta je ove sedmice ukazala i Državna revizorska institucija (DRI) na konferenciji za novinare tokom predstavljanja Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja “Upravljanje bezbednosnim rizicima na prelazima preko pruge”.
Kako prenose mediji, dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor, kazao je da se od ukupno 155 nesreća na svim pružnim prelazima u periodu od 2017. do 2019. godine u Srbiji, oko 75 odsto dogodilo na pasivnim pružnim prelazima u nivou, u kojima su život izgubila 24 lica, a 59 je teže povređeno. U izveštaju DRI se navodi da je broj nesreća na pružnim prelazima smanjen pa ih je u 2019. bilo 43, 14 manje nego dve godine ranije, a povređeno je bilo 16 osoba, devet manje nego 2017. godine. U odnosu na 2017 bilo je šest, a 2018. 12 poginuli manje tokom 2019. kada su na pružnim prelazima život izgubile dve osobe. Kako je na konferenciji rečeno, direktni i indirektni troškovi saobraćajnih nezgoda u Srbiji, po procenama stručnjaka, dostižu sumu od najmanje 470.000 evra po glavi smrtno stradalog u saobraćaju.
Većina prelaza osigurana samo saobraćajnim znacima
– U Srbiji od ukupno 2.114 prelaza puta preko pruge, njih 1.653, ili oko 78 odsto su pasivni pružni prelazi koji zahtevaju posebnu opreznost svih učesnika u saobraćaju prilikom prelaska pruge, jer nisu opremljeni sistemom za upozorenje ili zaštitu koji se aktivira u slučaju kada za korisnika nije bezbedno da prelazi preko prelaza – istakao je dr Pejović.
Izveštaj o reviziji pokazao je da bi upravljanje bezbednosnim rizicima na prelazima preko pruge bilo efikasnije kada bi normativni okvir bio preciznije definisan i usklađen, a aktivnosti nadležnih subjekata u većoj meri koordinisane i usmerene na otklanjanje uzroka rizika. Najveći broj pružnih prelaza, 76 odsto, osiguran je saobraćajnim znacima na putu i zonom potrebne preglednosti, dok 14 odsto pružnih prelaza ima najviši nivo bezbednosti, naglasio je Goran Mandić, vođa tima koji je sproveo reviziju. Prema podacima upravljača železničke infrastrukture, 77 odsto pružnih prelaza se nalaze na razmaku manjem od dve hiljade metara, iako je Zakonom o železnici propisano da razmak ne može biti manji, osim u izuzetnim slučajevima, koje propisuje ministar. Revizori su utvrdili i da su u 2019. republički i pokrajinski inspektori za državne puteve inspekcijskim nadzorom uočili da je na 73 pružna prelaza na državnim putevima postavljena odgovarajuća saobraćajna signalizacija, dok na njih 59 to nije slučaj. Što se tiče Loznice, njenom teritorijom prolazi pruga Šabac-Loznica-Brasina na kojoj ima ukupno 57 putnih prelaza, 17 je obezbeđeno rampama, odnosno branicima i polubranicima, od toga osam automatskim uređajima sa polubranicima svetlosnom i zvučnom putnom signalizacijom, a devet je mehaničkih kojima rukuju čuvari putnih prelaza. Preostalih 40 prelaza obezbeđeno je znacima vertikalne drumske signalizacije. Na ovoj pruzi se na putnim prelazima od 2014. do 2018. ukupno dogodilo 39 nesreća. U kojima su poginule tri i povređeno 15 osoba. Posle rekonstrukcije između Šapca i Brasine, urađene 2018, brzina vozova je povećana na 80 km na sat u putničkom i 60 km na sat u teretnom železničkom saobraćaju, a pre rekonstrukcije na velikom broju deonica bila je 10 do 30 km na sat.
Lani bez poginulih
Zbog toga je neophodna povećana opreznost i maksimalno poštovanje propisa na putnim prelazima. U okviru rekonstrukcije pruge, asfaltirano je deset putnih prelaza duž ove deonice, a od januara 2019. u radu je novi, automatizovani putni prelaz “Brasina”, između Brasine i Malog Zvornika, i nalazi se na ukrštanju pruge sa magistralnim putem. Prema podacima do kojih su došle LN, na području Grada Loznice nalazi se 21 putni prelaz od toga je pet osigurano, jedan poluautomatskim branicima, a četiri mehaničkim branicima i oni su posednuti sa železničkim radnicima, drugim rečima imaju rampe. Nalaze se na Šabačkom putu, Grobljanskoj i Drinskoj ulici, Ilićevu – “Viskoza” i na Navozu. Svih ostalih 16 su obeleženi vertikalnom drumskom signalizacijom koja je propisno postavljena sa znakom stop i približavanje pruzi bez branika. Prošle godine bilo je šest udesa na prelazima, u njima su učestvovala četiri teretna i dva putnička voza, nije bilo poginulih, samo tri lakše povređena i pričinjena je materijalna šteta. Osim kod kapije tri, kritično mesto bio je i pružni prelaz u Kozjaku sa dva sudara. DRI navodi da su, kada je u pitanju nadzor nad sprovođenjem zakona, uočili problem da pojedini upravljači putne infrastrukture, odnosno lokalne samouprave, ne žele da zaključe ugovor o održavanju pružnih prelaza sa “Infrastrukturom železnice Srbije”, a što je propisano Zakonom o železnici. Loznica nije među takvima i, prema rečima Nikole Dragićevića, direktora JP “Loznica razvoj”, koje je upravljač puta, ona ima sklopljene ugovore održavanju pružnih prelaza.
– Redovno ih sve obilazimo, kontrolišemo, radimo izveštaje, zapisnike i službene beleške o njihovom stanju. Radimo sve poslove koje mi i treba da obavimo. Svi pružni prelazi su propisno obeleženi vertikalnom saobraćajnom signalizacijom koja je u ingerenciji upravljača puta, odnosno našeg preduzeća. Predložili smo da se na svim pružnim prelazima kod nas stavi rampa, imali smo više puta sastanke sa predstavnicima “železnica Srbije” i razgovarano je na tu temu. Postoji naša inicijativa po tom pitanju i videćemo šta će biti urađeno – kazao je Dragićević za LN.
Kako je svojevremeno rečeno za LN iz “Infrastrukture železnice Srbije” sve nesreće na putnim prelazima prouzrokovali su svojom nepažljivom, nepropisnom i neodgovornom vožnjom vozači drumskih vozila, bilo da je reč o automobilima, teretnim vozilima, autobusima ili traktorima. Zbog toga ispred svakog prelaza treba biti oprezan, naročito tamo gde nema rampe i gde je samim tim rizik veći. Mnogi Lozničani, smatraju da se ne treba oslanjati samo na to i da je krajnje vreme da se na svim prelazima, a naročito na onim koji idu kroz naselja i koje prelaze i deca, postave rampe ili bar odgovarajuća svetlosna signalizacija.
Šteta
Od 2017. do 2019. godine ukupno je polomljeno 11.042 branika i polubranika na pružnim prelazima, čime je pričinjena materijalna šteta u iznosu od oko 1,65 milijardi dinara. DRI dodaje da je inspekcijskim nadzorom u 2019. utvrđeno da na 45 odsto pregledanih pružnih prelaza na državnim putevima nije bila postavljena adekvatna sabraćajna signalizacija.
Upravljači
Prema podacima upravljača železničke infrastrukture, 16 upravljača putne infrastrukture, na čijoj teritoriji se nalazi 285 pružnih prelaza, nije zaključilo ugovor o održavanju putnih prelaza sa upravljačem železničke infrastrukture, od čega su deset opštinske, odnosno gradske uprave, koje nemaju upravljača javnog puta. Prema odgovorima lokalnih samouprava na anketu DRI, 37 odsto njih, na čijem području postoje pružni prelazi, nema upravljača puta u skladu sa Zakonom o putevima.
