Tek je šesti dan Nove godine, a mi smo zatrpani bombastičnim naslovima iz crne hronike.
Gutamo svaku priču i puni smo sažaljenja, samo onda kada nekome se desi neko zlo.
Zapitamo li se bar ovaj šesti dan nakon ovoliko nesreće koja se nadvila nad Bosnom i Hercegovinom; Kakvi smo to ljudi?
Kakvi smo ljudi da dozvolimo da nam komšija sa nekoliko djece na spavanje odlazi bez da su jeli i pili?
Kakvi smo to ljudi da dozvolimo da nam se komšija smrzne, da ga pojede njegov pas, da nam se svaki dan ubija omladina u kafićima?
Odakle ovoliko oružja u ovako maloj zemlji? (06.01. – Tuča i pucnjava u Mostaru, povrijeđenih nije bilo, U sarajevskom naselju Stup pronađeno beživotno tijelo, 04.01. Uhapšen Admir Hodžić, sumnja se da je skrivao ubice Miloša Ostojića, ….. i drugi naslovi koje ste ovih dana pročitali)
Postavljamo li sebi pitanja koja bi u nama mogla probuditi onaj trun ljudskosti?
Kakvi smo to ljudi postali danas, da na dan prije blagdana činimo inat drugima (Pred kapijom Memorijalnog centra u Potočarima ostavljena vreća sa svinjskim otpadom), onima koji su drugačiji od nas po boji kože, religiji, rastu…?
Tek je šesti januar, godina ima 365 dana. Plaši li nas razlika ovih brojeva u danima koji nam predostaju i šta nas već sutra čeka?
(nezavisni.ba)
