„Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Srbije?“ – ovako glasi pitanje na koje će se danas na referendumu izjašnjavati građani Srbije na biračkim mestima otvorenim do 20 časova.
U Loznici je otvoreno 90 biračkih mesta, a u birački spisak je upisan 74.521 građanin sa pravom glasa. Glasanje se obavlja u skladu sa epidemijskim merama zaštite i po svim pravilima koja važe za ostale izbore.
Referendum, koji se odnosi na ustavne promene o uređenju sudova i javnih tužilaštava, smatraće se uspelim ukoliko se građani većinom glasova izjasne za predložene izmene pri čemu ne postoji izlazni cenzus. Prvi nezvanični rezultati glasanja biće poznati tokom noći, a krajnji rok za objavljivanje zvaničnih je 21. januar u 20 časova. Dan kasnije Narodna skupština doneće odluku o proglašenju Akta o promeni Ustava Srbije.
Ukoliko većina građana izašlih na današnji referendum bude glasala protiv predloženih promena, novi neće moći da bude zakazan u roku kraćem od godinu dana.
Aktom o promeni Ustava menjaju se samo ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava (čl. 142-165).
Predviđeno je ukidanje prvog izbora sudija na tri godine i uvođenje stalnosti sudijske funkcije koja traje od izbora za sudiju do penzije. Razlozi da sudiji pre vremena prestane funkcija određeni su u ustavu, što znači da se zakonom ne mogu propisivati drugi razlozi za prestanak sudijske funkcije. Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi organ koji i bira sudije – Visoki savet sudstva.
Predviđena je i promena naziva najvišeg suda u Republici Srbiji – umesto Vrhovni kasacioni sud nosiće naziv Vrhovni sud, što je, kako je obrazloženo, u skladu je sa pravnom tradicijom Srbije, kao i sa nadležnostima koje ima najviši sud u državi.
Predloženim rešenjem u Aktu o promeni Ustava Republike Srbije ukida se izbor sudija u Narodnoj skupštini i predviđa se izbor sudija isključivo od strane Visokog saveta sudstva. Ovaj organ čini 11 članova od kojih su šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda, koji predstavlja sudsku vlast u celini. Predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti više ne učestvuju u izboru sudija. Predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, koje prema važećim ustavnim odredbama, bira Narodna skupština, ubuduće će birati Visoki savet sudstva.
Za članove Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika mogu biti izabrana lica sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, koji ne mogu biti članovi političke stranke i moraju biti dostojni ove funkcije. Njih bira Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa.
Funkciju javnog tužilaštva sprovode Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci. Glavni javni tužioci imaće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci, koji vrše funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima. Predviđenom promenom obezbeđuje se veća samostalnost i odgovornost nosilaca javnotužilačke funkcije. U skladu sa nazivom najvišeg suda u Republici Srbiji promenjen je naziv najvišeg javnog tužilaštva u Vrhovno javno tužilaštvo, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac.
Glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaštva. Za razliku od važećih ustavnih odredaba, glavne javne tužioce više neće predlagati Vlada, niti birati Narodna skupština. Vrhovnog javnog tužioca u Republici Srbiji i dalje bira Narodna skupština, ali na predlog Visokog saveta tužilaštva, posle sprovedenog javnog konkursa.
Visoki savet tužilaštva je samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca. Ovaj organ čini 11 članova od kojih su pet javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. Predviđeno je ograničenje za ministra nadležnog za pravosuđe da ne može da glasa u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti javnih tužilaca.
