Poštovani čitatelji, donosimo tekst koji može pomoći onima koji se odluce da svoje zemljište i parcele u svom vlasništvu pretvore u parcele zasađene orahom. Orah je trenutno tražen proizvod dobre cijene i slobodnog tržišta na kojem postoji potražnja za ovim plodovima. Pravilno podizanje zasada oraha je jako ozbiljan posao koji je dugotrajan i zahtjeva mnogo uloženog truda uz pridržavanje pravila i uputstava stručnih osoba iz ove oblasti.
U nastavku prenosimo tekst sa fejsbuk stranice (autor fb stranice i većine tekstova je: Saša Lukić, Savez uzgajivača oraha Srbije, www.facebook.com/orah.rs), za više od ponuđenog u nastavku teksta sa ove stranice, a kojeg je napisao Ivan Gazibarić, vlasnik rasadnika “Orah Lateral”. Preporucjemo da se uclanite na navedenu fb stranicu i krenete sa pretvaranjem vlastitih parcela u tvornice oraha kojih nam sve više fal.
IZBOR ZEMLJIŠTA ZA SADNJU ORAHA.
Prilikom izbora zemljišta svakako treba imati u vidu značaj orografskih činilaca na uspevanje oraha. U orografske činioce ubrajaju se nadmorska visina, reljef, ekspozicija i blizina većih vodenih površina.
Nadmorska visina javlja se kao ograničavajući faktor više u severozapadnom delu nego na jugu Srbije. Sa povećanjem nadmorske visine smanjuje se temperatura vazduha. Zbog toga je na većim visinama cvetanje i sazrevanje plodova kasnije. Orah se može gajiti na raznim nadmorskim visinama od morskog nivoa do oko 1.000 m nad morem. Iznad 800 m nadmorske visine prinosi oraha su neredovni, plodovi su sitniji, a često nema bilo kakvog roda. Stabla oraha rastu, ali ne rađaju.
U zavisnosti od nadmorske visine i ekspozicija može da ima jači ili slabiji uticaj na proizvodnju oraha. Na većim nadmorskim visinama i geografskim širinama pogodnije su južne ekspozicije, i obratno, manje nadmorske visine i geografske širine pružaju povoljnije uslove za gajenje oraha.
Nagib (inklinacija) terena je vrlo značajan za ostvarivanje rentabilne proizvodnje. Nagib utiče na osvetljenost, primenu mehanizacije, količinu vode u zemljištu i na pojavu erozije. Tereni sa blagim nagibom imaju prednost nad potpuno ravnim površinama jer je izraženije strujanje vazduha, pa je manja opasnost od izmrzavanja. Površine sa nagibom preko 9° moraju se terasirati. Terasama se daje kontrapad od oko 5% i pad po dužini od 0,5 do 1%. Za odvođenje viškova vode sa terasa one se moraju prekidati na određenim dužinama, kanalima za odvođenje vode. Mreža puteva je tako postavljena da omogućuje ulazak mašina na terase.
Blizina mora, jezera i velikih reka utiče na smanjenje temperaturnih kolebanja, na povećanje relativne vlažnosti vazduha, na početak vegetacije (vegetacija počinje kasnije), pa i na fazu cvetanja i završetak vegetacije. Velika jezera ublažavaju zimske temperature i poboljšavaju klimu tih područja.
PRIPREMA ZEMLJIŠTA.
Orahu više odgovara mekša pa čak i peskovita zemlja nego tvrda lepljiva podloga. Takodje vole rastresitu zemlju zbog dobre odvodljivosti vode. Od pojedinih tipova zemljišta za uspevanje oraha su pogodni černozem u svim varijantama, gajnjača i aluvijalna zaemljišta. Manje su pogodna lesivirana zemljišta, a loša su pseudoglej ili podzolasta zemljišta. Isto tako su nepovoljna zaslanjena i plitka zemljišta. Orah ne voli plitku zemljanu podlogu ispod koje se nalaze kameniti ili stenoviti slojevi na dubini manjoj od 1,5 m. Naravno, orah će rasti i napredovati i na ovakvim mestima ali se trebaju očekivati manji prinosi.
Prvo treba uraditi hemijsku analizu zeljišta. Zemlja bi trebalo da bude blago kisela (pH=6,5), ali i u neutralnoj zemlji (pH=7,0) orah dobro uspeva. Kiselost zemljišta se popravlja bacanjem kreča, u količini iz proračuna instituta koji je vršio analizu. Obzirom da orah ima dug životni vek važno je zemljište dobro pripremiti. To nije gubljenje vremena, jer se to nadoknadi bržim razvojem sadnica već u prvih 3-4 godine. Priprema podrazumeva čišćenje terena od kamenja, panjeva i žila šumskog drveća ili starih voćaka, trnja i žbunastog drveća, vađenje iz zemljišta žila debljih od hemijske olovke kako bi se sprečila trulež korena oraha i preporučeno 2-godišnje odmaranje krčenog terena pre sadnje oraha. Za to vreme treba uneti stajnjak ili izvršiti zeleno đubrenje (npr. mečavinom graoricoe i raži) do sadržaja od minimum 3% humusa u tlu.
Rigolovanje zemljišta pre podizanja intenzivnih ili poluintenzivnih zasada je jedna od neophodnih mera. Posle rigolovanja zemljište postaje rastresito i sa povoljnim vodno-vazdušnim i toplotnim režimom, što je uslov bi se dobro razvije korenov sistem mladih sadnica, a kasnije i odraslih voćaka. U rigolovanom zemljištu bolje se razlaže uneto organsko đubrivo, pa takvo zemljište u toku jeseni, zime i ranog proleća dobro prima vodu i dobro je čuva u toku leta. Rigolovanje se izvodi specijalnim plugovima rigolerima, najčešće uz upotrebu trktora guseničara, a ako je prethodno zemljište podriveno, vrši se duboko ora¬nje na 45-50 cm dubine, jednobraznim plugom.
Ako se sađenje oraha planira u jesen, zemljište treba rigolovati kasno u proleće ili u toku leta, kako bi letnje vrućine i jesenje kiše usitnile zemlju. Za prolećno sađenje rigolovanje se izvodi u jesen ili zimi, kako bi se zemljište pod uticajem zimskih mrazeva usitnilo. Mnogo je bolje da se rigolovanje izvrši što ranije, nego neposredno pred sađenje, jer se u tom slučaju zemlja ne može slegnuti, pa bi kasnije sleganje izazvalo povlačenje posađenih sadnica u dublje slojeve.
Budući prinos oraha na rigolovanom terenu je 2-2,5 veći, jer korenov sistem uspeva da se dobro razvije. Potom dolazi na red ravnanje terena zbog lakšeg oticanja atmosferskih padavina. U nekim slučajevima može se pristupiti izgradnji drenaže pošto orah ne podnosi stajaću vodu do dubine 80 cm i koren brzo istruli. Suvišna voda se odstranjuje kopanjem drenažnih jarkova kroz orašar, na dubini od 0,7 do 1 m. Iz sloja u kojem se razvija glavni deo korenovog sistema suvišna voda se odstranjuje pomoću podzemnih perforiranih cevi ili jarkova, koji se postavljaju u pravcu najvećeg pada i u koje se stavlja krupno kamenje, ili glinene cevi, tako da se voda kroz njih odvodi van parcele. Suvišna voda se može odstraniti i pomoću specijalnog pluga podrivača (drenažni plug ili plug krtica), koji razbija nepropustljivi zemljišni horizont i pravi podzemni kanal kojim se odvodi suvišna voda.
Za dobar razvoj oraha i njegovu otpornost na mraz neophodno mu je dati dosta fosfora i kalijuma pa se i đubrenje sastoji u dodavanju organskih i mineralnih gnojiva bogatih ovim elemenata. Osnovno đubrenje zemljišta (fertilizaciju) treba izvoditi na taj način što se polovina planirane količine đubriva pre rigolovanja zaore na 20 cm, a druga polovina rasturi u momentu rigolovanja. Agromeliorativnim đubrenjem treba poboljšati plodnost zemljišta, tako da ono u sloju od 45 do 50 cm sadrži oko 2,5-3% humusa; 1,5-3% kalijuma (K2O); 0,12-0,13% fosfora (P2O5); 1,1-1,25% magnezijuma (MgO) i potrebne količine mikro elemenata.
RASPORED SADNICA.
Pravilan raspored sadnica treba pre svega da obezbedi dovoljno životnog prostora (hrana, svetlost i voda), sigurno oprašivanje, odnosno oplođenje i primenu mehanizacije. Raymak zavisi od sorte oraha – bujnosti i tipa plodonošenja (lateralni ili terminalni), kao i od tehnologije uzgoja. Intenyivni zasadi traže mašinsko orezivanje špalira svake 3 godine, dok se poluintenzivni orezuju retko i često ručno zbog većeg rastojanja.
Obe tehnologije traže redovnu primenu svih agrotehničkih mera: polivanje, djubrenje, orezivanje, hemijsku zaštitu. Ekstenzivni zasad je praktično odsustvo brige o orašnjaku nakon 4-5 godina, dok se formira oblik krune. To je najčešća forma uzgoja oraha kod nas.
U zasadima oraha sadnice mogu biti raspoređene u kvadrat, pravougaonik, trougao i po izohipsama.
1. Po KVADRATNOM rasporedu sadnice su posađene u pravim redovima, sa podjednakim rastojanjem između redova i u redovima tako da se redovi pruža ju i uzduž i popreko, i to pod pravim uglom. Zahvaljujući takvom razmeštaju voćke su podjednako izložene svetlosti i imaju podjednak hranljivi prostor. Taj raspored obezbeđuje najlakšu ob¬radu zemljišta u oba pravca. Redovi su pravi i orašar ima lep izgled, lako se izvodi za¬štita od bolesti i štetočina i lako se komunicira kroz voćnjak.
2. PRAVOUGAONI razmeštaj sadnica se razlikuje od prethodnog po tome što je rastojanje između redova veće i što je rastojanje između stabala u redovima manje, tako da se krune voćaka kad odrastu u redovima često dodiruju. Taj način rasporeda sadnica omogućava međurednu obradu u jednom pravcu. Zbog toga se pravac redova podešava prema izvodljivosti mehanizovane obrade zemljišta i borbe protiv biljnih štetočina i izaazivača bolesti. Ako terenski uslovi dozvoljavaju, pravac redova se prilagođava prema najboljem osvetljenju, tj. u pravcu sever – jug.
3. TROUGAONI (ŠAHOVSKI ili DIJAMANT) razmeštaj sadnica primenjuje se kada se formira kotlasta pramidalna kruna. Sadnice imaju podjednako rastojanje u svim pravcima i mogućaje obrada zemljišta u mladim zasadima u tri pravca. Ovde se orasi sade na temenima jednakostraničnog trougla. Stabla svakog drugog reda nalaze se u međosama naizmeničnih redova. Na taj način stane 15% sadnica više na istoj površini, ali to razume se ide na uštrb hranljivog prostora i posebno osunčanosti.
4. Raspored voćaka PO IZOHIPSAMA terena primenjuje se na strmim padinama, gde preti opasnost od erozije. Kod tog rasporeda razmak između redova je nejednak, često se pojavljuju suredice, što otežava obradu i druge agrotehničke mere u orašaru. Raspored voćaka po izohipsama prilagođava se padu terena, ali tako da se izbegne umetanje kratkih redova – suredica. Zbog toga je mnogo bolje da se redovi lome na izvesnim tačkama i prilagođavaju geometrijskim terasama, umesto da se umeću kratki redovi.
Prilikom rasporeda voćaka u zasadu treba nastojati da redovi budu pravi i da se pružaju u pravcu sever-jug. Na taj način voćke su najbolje izložene sunčevoj svetlosti. Kakvi će redovi biti zavisi naročito od reljefa, erozionih procesa, unutrašnjih saobraćajnica i dr. U vetrovitim rejonima najbolje je da su redovi upravni na pravac vetra, kako bi se umanjilo njihovo nepovoljno dejstvo.
SADNJA ORAHA.
Orah se može saditi krajem novembra / početkom decembra ili početkom proleća – posle jakih mrazeva, ali neke studije pokazuju da je sadnjom oraha u jesen sadnice mnogo bolje primaju, imaju bolji razvoj korenovog sistema i rast u prvoj godini posle sadnje. Sadnice prvo treba utrapiti u pesak, čim ih donesete iz rasadnika. Otprilike, iz trapa se uzima onoliko sadnica koliko se može zasaditi za dva sata.
PRIPREMA RUPA ZA SADNJU.
Ako je izvršeno rigolovanje terena, sadnju možmo da obavimo čak i motikom. Medjutim preporučljivo je poboljšavanje zemljišta u rupi, kako bi se mladoj biljci obezbedilo više hranljivih supstanci u prvim godinama, a time i veća šansa za prijem i brži napredak.
Varijanta A – sadnja posle rigolovanja:
1. Rupe se kopaju kardanskom burgijom prečnika 40-50cm, dubine 50-60cm (slika A1). Zidovi rupe se otešu ašovom i prošire do 60cm, kako bi se skinuo nabijeni sloj zemlje koji će mladi koren teško da probija prvih godina i usporiće se njegov razvoj.
2. Na dno rupe se stavlja 1 kg veštačkog đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma, na primer NPK 0-15-30, preko čega se nanese sloj od oko 15-20 cm zemlje koji štiti koren od dodira s djubrivom.
3. Pre sadnje koren oraha treba umočiti 30 minuta rastvor gline, zemlje, stajnjaka i vode. Mi u rasadnku „Orah lateral“ ne skraćujemo koren sadnice, kako se to kod nas inače praktikuje u rasadnicima, sem oštećenih žilica. U tom slučaju u proleće nakon sadnje sadnica može da bude prekraćena na visinu 30-40 cm (tzv. čepovanje) zbog boljeg ukorenjivanja, koje daje veću bujnost i rodnost u budućnosti.
4. Sadnicu oraha stavljamo u rupu i oko korena stavljamo 3-5 kg glistenjaka, iz koga mlada biljka može odmah da koristi hranljive supstance. Zabluda je da na dno rupe treba stavljati stajnjak, jer on je za koren biljke upotrebljiv tek kada ga gliste prevare i pretvore u aktivne mineralne materije (slika A2). Takođe ne treba mešati humus”kompost” dobijen truljenjem organskih materija, koji kao i pregorali stajnjak biljka ne može odmah da koristi i humus “glistenjak” dobijen od stajnjaka, koji su gliste već preradile.
5. Sadnicu zatrpavamo isključivo do dubine u kojoj je bio u rasadniku zemljom koju smo izvadili iz rupe, pomešanom sa oko 2 kg Zeolita frakcije 1 mm. Zeolit štiti koren od patogenih gljivica i zadržava mikrobiološke elemente iz lako rastvorljivih mineralnih đubriva, koji se inače brzo spiraju u dublje slojeve tla i nakon toga ih polako daje korenu biljke. Ukoliko je zemlja teška, glinasta i lepljiva, preporučljivo je pomešati je sa 30% peska, kako bi se mladi koren lakše razvijao. Nakon zatrpavanja sadnicu treba dobro protresti da zemlja popuni rupe između žilica, a onda dobro izgaziti i utabati tlo nogama, pazeći da ne oštetite koru. Ako je zemlja jako vlazna (blato) postoji opasnost da se ne sabije dobro prilikom zatrpavanja i da džepovi hladnog vazduha koju ostanu oko korena dovedu do njegovog izmrzavanja.
6. Na rastojanju 20 cm od stabla stavljamo pritku visine 2-3m, najbolje sa strane odakle duvaju dominantni vetrovi, kako mlada sadnica ne bi udarala u pritku. Sadnicu vezujemo trakom od starih tkanina, u formi 8-ce. Pritke mogu biti drvene, PVC ili od babmusa.
7. Višak zemlje rasporedimo u vidu prstena ili polurstena prečmika 2-3 m sa niže strane, ako je tlo pod padom, kako bi zadržavalo kišnicu oko stabla (slika A3).
8. Bez obzira ako je tlo vlažno, nakon sadnje svaku sadnicu politi sa 50-80 l vode kako bi se zemlja oko korena dobro slegla i zatvorila džepove hladnog vazduha oko korena, da ne bi došlo do izmrzavanja tokom zime.
9. Preporučuje se formiranje sloja malča oko stabla prečnika 2-3 m, debljine 10 cm, od nepregorelog stajnjaka izmešanog sa dosta slame (slike A4). Krug prečnika 30 cm oko samog stabla ne sme da se poliva i đubri, kak one bi došlo do njegovog truljenja. Malč čuva tlo oko korena od izmrzavanja tokom zime, brzog isušivanja leti, a osoka iz stajnjaka prehranjuje koren u sledećih 4-5 godina dok se stajnjak ne razgradi i pretvori u humus.
Varijanta B – sadnja bez rigolovanja:
1. Rupe se kopaju dimenzija minimum 1,5×1,5m, dubine 60-80 cm.
2. Na dno rupe se stavlja 1 kg veštačkog đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma, na primer NPK 0-15-30, preko čega se nanese sloj od oko 15-20 cm zemlje koji štiti koren od dodira s djubrivom.
Moguće je i dodadno poboljšati uslove za razvoj sadnicama dodavanjem aktivnih i bioloških preparata, tipa:
1. Hydrogel – beli kristal ili prah različete granulacije. Meša se zemljom u količini 20 gr na sadnicu (cena oko 1000,00 din/kg). Upija površinsku vlagu iz vazduha i kapilarnu iz zemljišta i ne dozvoljava njen gubitak. Višak vode propušta u dublje slojeve. Moć upijanja je 150-200 puta veća u odnosu na čestice zemlje ili gline iste veličine. Ostaje u zemljištu 4 godine i celo vreme obavlja istu funkciju. Vodu otpušta uvek toliko koliko je biljkama potrebno. S Hydrogelom treba oprezno! On ne sme da dođe u dodir sa žilicama korena, kako ne bi izmrzle u toku zime, kada voda vezana za kristale Hydrogela smrzne. Zato se meša sa Zeolitom i zemljom kojom se rupa zatrpava, nakon što je sam koren sadnice zasut čistim supstratom glistenjaka.
2. Mikoriza – preparat RHIZO-VAM BASIC, koji u sebi sadrži spore gljive Glomus Intraradices. Karakteriše ga slabo vidljiv omotač gljivica mikorize oko korena, koji se ne vidi bez mikroskopa. Ovo je najraširenija simbioza između biljaka i gljiva na planeti. Zbog tog svojstva, neki je nazivaju ’’gljivičnim korenom’’. Jačanje korenovog sistema i ujednačenost habitusa biljaka. Obezbeđuje biljci intenzivniji porast i bolje usvajanje mikro i makro elemenata, otpornost prema suši, visokoj temperaturi, netipičnim solima u zemljištu? smanjuje stres kod biljaka na ekstremne uslove. Potrebno je oko 10 gr po sadnici (cena oko 2900 din/kg). Koren sadnice se umoči u rastvor mikorize pre sadnje.
3. Trifender WP – preparat koji spada u grupu oplemenjivača zemljišta, biološke zaštite staništa i biljaka. Prevashodno se koristi za biološku zaštitu zemljišta od najopasnijih patogenih gljiva: Pythium, Phytophthora, Rizocotonia, Verticillum, Fusarium, Sclerotinia, Botritis i dr. Gljiva Trichoderma ima antibiotičko svojstvo na uništavanje patogenih gljiva. Enzim koga ispušta ova gljiva je Chitihaza i antibiotik Gliotoksin i Viridin deluju na micelije (Mikrosklerocije i Teleutospore) patogenih gljiva, tako što uništava njihove spore i kolonizira okolinu korena kulturnih biljaka i tako ga štite od zaraza. Potrebno je oko 2 gr po sadnici (cena oko 8000 din/kg).
Ukoliko je tlo ocedno (kamenjar ili peskovito) moguće je na dno rupe dodati sloj od 20 cm treseta, koji zadržava vlagu, jer može da je upija do 3 puta više svoje zapremine. U tom slučaju rupe kopati 20cm dublje.
Tokom proleća i leta nakon sadnje potrebno je, u zavisnosti od meteoroloških uslova, svakih 7 dana polivati orahe sa 25-30 l vode. Ne djubriti azotnim djubrivom (KAN, UREA) u toku prve godine, već vršiti prehranu preko lista mikrobiološkim đubrivom (tipa Slavola) i rastvorivim mikrobiološkim đubrivima preko sistema za polivanje, koje aktiviraju absorbciju pasivizovanih jedinjenja fosfora u tlu i podstiču ukorenjivanje biljaka.
Stablo odmah zaštititi mrežicom od glodara. Najjeftinija je staklo-fiber mrežica za tzv. Demit-fasade, koja se heftalicom formira u vidu tube prečnika 20 cm, visine 80-100 cm. Ona je oštra i zac ne može da je pregrize.
(c) www.facebook.com/rasadnik.orah
(autor teksta: Ivan Gazibarić, vlasnik rasadnika “Orah Lateral”, a g-din Saša Lukić, Savez uzgajivača oraha Srbije, vlasnici su i pokretaci fb stranice www.facebook.com/orah.rs)
