Čak svaki treći građanin Srbije sumnja da kovid 19 zaista postoji, a petina smatra da je u borbi protiv ove pošasti neophodno bolje informisanje – pokazali su rezultati najnovijeg istraživanja koje je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).
Još od početka pandemije korone bilo je jasno da u Srbiji ima mnogo ljudi koji ne veruju da nam preti bilo kakva veća opasnost. Ali onda su stvari krenule da se zahuhtavaju, da imamo svakim danom sve više i više obolelih, mrtvih, hospitalizovanih…
Zato je prosto neverovanto da danas, nakon višemesečne borbe i više od 2.000 mrtvih i ovog užasno teškog trećeg talasa epidemije, čak svaki treći stanovnik sumnja da ova bolest uopšte postoji!
Kako ističu u BCBP-u, istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku 1.095 ispitanika od kojih je 34,3 odsto reklo da ne veruje da korona postoji.
Tri razloga za antikovid stavove
Istraživač BCBP Srđan Hercigonja ističe za “Blic” da rezultati istraživanja jesu iznenađujući, ali da postoji nekoliko razloga zbog čega veliki broj ljudi ne veruje ili odbija da veruje u kovid 19.
– Na individualnom nivou, kod mnogih građana se javio strah kao reakcija na ovu pretnju, strah za sopstvenu bezbednost, sopstveno zdravlje. Normalna je ljudska reakcija da u tom slučaju pribegne klasičnom obliku mehanizma odbrane – negiranju – objašnjava za “Blic” Hercigonja.
Kako kaže, ovaj psihološki fenomen je veoma čest kada su ljudi suočeni sa opasnostima ili situacijama koje nisu prijatne i ljudi im nesvesno pribegavaju kako bi svoj strah uklonili.
– Drugi razlog proističe iz prvih reakcija određenog dela stručne javnosti na pojavu virusa korona u Evropi. Tvrdilo se, naime, tada da se radi o “najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva”, da se radi o virusu koji je bezopasniji od sezonskog gripa – naglašava Hercigonja.
Postoji i treći razlog koji donose, pre svega, blagodeti interneta.
– Najzad, živimo u vreme kada populizam i teorije zavere zadaju ozbiljne udarce nauci, naučnim istraživanjima, i u vreme kada se mnogi građani informišu preko društvenih mreža, te lako mogu ovim “lažnim vestima” da poveruju – u ovom slučaju da virus korone zapravo ne postoji, ili da se njegova opasnost preuveličava – apostrofira Hercigonja.
Veliko poverenje u zdravstvene ustanove
U BCBP-u ističu da je istraživanje pokazalo i da čak 64,6 odsto ispitanih građana smatra da su se zdravstvene ustanove najbolje nosile sa posledicama pandemije,
– Nakon zdravstvenih uslova, građani veruju da se predsednik Republike najbolje rukovodio pandemijom, a u to veruje čak 48,2% ispitanih, mada, sa druge strane, 33,4% smatra da je predsednik loše ili veoma loše upravljao pandemijom COVID-19 – kažu u BCBP-u.
Najpodeljenija su mišljenja o radu Kriznog štaba.
– Skoro 39 odsto ispitanih veruje da je Krizni štab Vlade Srbije dobro radio tokom pandemije, dok 39,9 procenata smatra da je radio loše ili veoma loše – navode u BCBP-u.
Bolje informisanje najveća potreba u borbi protiv korone
I pitanje šta je trebalo institucije da urade kako bi bolje reagovale na pandemiju donelo je raznolike rezultate.
– Najveći broj ispitanih građana je izjavilo da je neophodno bolje informisanje/bolje izveštavanje, njih 19,3 odsto. Zaimo, 14,3 procenata izjasnilo se za strožije kažnjavanje zbog nepoštovanja mera, 13,3 odsto za bolju organizaciju, a 15,6 procenata smatra da je dobro urađeno sve – ističu u BCBP-u.
Trećina smatra da je korona ugrozila demokratiju
Ogromna većina građana smatra da će pandemija loše uticati na ekonomiju – čak 82,5 odsto.
– Takođe, 33,7 odsto građana Srbije veruje da je pandemija uticala na kvalitet demokratije u Srbiji, a od tog broja, 29,3 procenata smatra da je došlo do erozije demokratije, 28,9 odsto misli da su odluke nadležnih institucija ugrozile demokratiju, dok 24,1 procenata smatra da je sva vlast u rukama jednog čoveka – zaključuju u BCBP-u.
