Nagli pad temperatura i ekstremna hladnoća ne opterećuju samo saobraćaj i svakodnevni život, već predstavljaju ozbiljan rizik i za zdravlje srca. Statistike pokazuju da se upravo tokom zimskih mjeseci bilježi veći broj srčanih udara i pogoršanja kod osoba koje do tada nisu imale izražene tegobe. Internistica i kardiologinja dr. Jasmina Ćorović-Kuburović objasnila je zašto je zima posebno opasno razdoblje za kardiovaskularno zdravlje.
“Kada je vani jako hladno, krvni sudovi se stežu i dolazi do dodatnog opterećenja organizma. Ako tome dodamo težu ishranu, manje kretanja i manje unosa vode, dobijemo idealan teren za pogoršanje postojećih bolesti ili razvoj novih” – pojašnjava doktorica.
Posebno su ugroženi stariji, hronični bolesnici, ali i osobe koje smatraju da su zdrave.
“U riziku su i oni s blago povišenim pritiskom, ranijim aritmijama, povišenim masnoćama ili šećerom u krvi. Hladnoća je dodatni stres koji organizam teško kompenzuje” – naglašava ona.
Jedan od najčešćih okidača zimskih srčanih problema je fizički napor na hladnoći, naročito čišćenje snijega.
“Ljudi izlaze nezagrijani, u žurbi, i odmah se izlažu teškom fizičkom radu. Čišćenje snijega i lomljenje leda ozbiljno opterećuju srce, posebno kod osoba starijih od 60 godina” – upozorava Ćorović-Kuburović.
Govoreći o simptomima srčanog udara, ističe da ih zima često “maskira”.
“Ne postoji ‘zimski umor’. Umor, gušenje, preznojavanje, bol u grudima, ruci, vilici ili između lopatica – to su signali srca. Zimi se ti simptomi često pogrešno pripisuju gripi ili prehladi” – kaže ona.
Posebno alarmantnim simptomima smatra nagli zamor i osjećaj gušenja.
“Ako ne možete izgovoriti jednu dužu rečenicu bez prekidanja daha – to je znak da nešto nije u redu i da se morate javiti ljekaru” – upozorava.
Kod žena su simptomi često tiši i nejasniji.
“Žene umor često pripisuju obavezama, praznicima, kućnim poslovima. Međutim, hronični umor i nemogućnost obavljanja aktivnosti koje su ranije bile lake nisu normalni – to su poruke srca” – ističe doktorica.
Zimi je, dodaje, normalno da krvni pritisak raste, ali kod osoba s postojećim rizikom to može biti opasno.
“Hladnoća sužava krvne sudove. Kod zdravih osoba pritisak blago poraste, ali kod onih koji imaju problem adaptacije, vrijednosti mogu otići znatno više” – objašnjava.
Posebno upozorava na mitove poput konzumiranja alkohola radi “zagrijavanja”.
“Alkohol samo prividno zagrijava. U stvarnosti dehidrira organizam i zgušnjava krv, što povećava rizik od infarkta” – kaže.
Ni zimi se ne smije zanemariti unos vode.
“Minimalno 30 ml vode po kilogramu tjelesne mase dnevno. Zimi jedemo težu hranu i organizmu je voda jednako potrebna kao i ljeti” – naglašava.
Govoreći o hladnim rukama i stopalima, ističe da problem nastaje kada se ekstremiteti ne mogu brzo zagrijati ili mijenjaju boju.
“Ako se javljaju plavičasta boja, razlika u temperaturi između ekstremiteta ili trnci pri hodu – to je razlog za pregled” – kaže.
Kao jednostavnu poruku za zimu, dr. Ćorović-Kuburović ističe:
“Ne žuri. Zima ne traži tempo, zima traži plan.”
Na kraju se osvrnula i na sve popularnije vitaminske infuzije.
“Vitaminske infuzije nisu za svakoga. Moraju biti personalizirane, indicirane i davane isključivo od strane iskusnog ljekara. Jedna infuzija za sve – to ne postoji” – zaključila je.
