BANJALUKA ā Dobit mikrokreditnih organizacija u Srpskoj u prvom polugodiÅ”tu ove godine iznosila je 21 milion maraka, Å”to je za 17 miliona manje nego lani, ali ekonomisti naglaÅ”avaju da sektor ostaje stabilan zahvaljujuÄi rastu kredita i zdravom portfelju.
Prema najnovijem izvjeŔtaju Agencije za bankarstvo Republike Srpske, polugodiŔnji profit manji je u odnosu na isti period proŔle godine, prije svega zbog izostale jednokratne zarade od prodaje akcija emitenata.
MeÄutim, mikrokreditni sektor u Srpskoj nastavlja trend rasta, jer je ukupna bruto aktiva na polugodiÅ”tu dostigla 802 miliona KM, Å”to je deset odsto viÅ”e nego krajem proÅ”le godine.
Ukupni bruto krediti porasli su na 721 milion KM, za 60 miliona maraka ili devet odsto viÅ”e u odnosu na kraj 2024. godine, dok 96,4 odsto portfelja Äine krediti bez kaÅ”njenja u otplati, a dospjela potraživanja svedena su na 0,45 odsto.
Izjava ekonomiste o stanju organizacija
Ekonomista Aleksandar Ljuboja istakao je za āGlas Srpskeā da poslovanje mikrokreditnih organizacija ima tendenciju rasta, Å”to je jasno kada se analizira struktura poslovanja.
āU kriznim vremenima, kakvo je i sada, tražnja za mikrokreditima raste. Mikrokreditne organizacije u suÅ”tini rastu veÄ godinama, nekada viÅ”e, nekada manje, Å”to u velikoj mjeri zavisi od ekonomske situacije i životnog standarda stanovniÅ”tvaā, naglasio je Ljuboja.
On dodaje da se sa padom životnog standarda i pojavom inflatornih udara potražnja za mikrokreditima poveÄava, dok u stabilnijim okolnostima opada ili Äak zavisi od aktivnosti drugih aktera u finansijskom sektoru, prije svega banaka.
āUkoliko banke imaju liberalnija pravila kreditiranja i akcije snižavanja kamatnih stopa, veÄi broj graÄana opredjeljuje se za bankarske kredite, jer je cijena kapitala kod njih povoljnija u odnosu na mikrokreditne institucije. To su cikliÄne promjene koje odražavaju Å”ire ekonomske i makroekonomske pokazatelje, životni standard stanovniÅ”tva, kao i efikasnost privrede. Ipak, bez obzira na turbulencije, mikrokreditne organizacije i dalje posluju veoma dobroā, rekao je Ljuboja.
Ljuboja kaže da veÄ godinama broj mikrokreditnih organizacija ostaje približno isti. U nekom ranijem periodu zabilježen je bum u njihovom broju, a sada se, dodaje on, eventualno pojave jedna ili dvije nove institucije, koje brzo nestanu ili se spoje sa drugima.
